Просветни гласник

школски лбтопис

141

Чудновато је још, што се не види каква тежња, покушај или покрет за ручни рад ни код оних многих учитеља, који су изучиди курсеве руч. рада и који пређе беху врло одугаевљени за овај посао. Кад то законом ни.је забрањено, него је наглашена могућност, зар ни код њих није било баш никакве могућности?- Зар ништа нису могли макар ножевима дељати и зар није било врбе и сламе у њиховој околини ? Да ли су они тај посао волели само док су помоћу њега могли добити хонораре и боља места, или су оном повиком и анатемисањем, ручпог рада толико заплашепи, да' се још не смеју појавити с каквим иоКушајима ? Дечје игре. У времену кад наш народ приметно опада у пздржљивости и телесној снази, кад се при регрутацији војника све више опажа како .је народ све кржљавији и слабији, требало би много внше иажње поклањати свему оном што помаже телесни развитак. Не само гимнастичка вежбања, него и друге разне спортове треба развијати, и не само код ђака него и код наставника. Јер и код наставника је све мање издржљивости, а све чешће иоболевање, а ипак они знају после часова само да сврате у ка#ану („ради новина") или највише да мало прошетају. Спортовима разним ретко се ко бави, а опадају и шк. баште, г де су учитељи на чистом ваздуху имали и телесног рада. У школама пак, гимнастика .је сасвим занемарена. Остало је готово само још оно кретање, које сама природа дечја чини ј дечјим играма и несташлуцпма. У средњим и вишим школама гимнастике и нема, јер је наука све часове разграбила; а у народшш школама Је ирограмом дато гимнастици по два часа недељно, ади се практиком то узима опет за науку. И тако у народним школама преко године тек се по неки школски час жртвује за гимнастику и тек се по које вежбање изведе, како би се на испиту и то изнело пред надзорника, ако затражи. Али овом предмету није дато место у закону и програму зато, да би се имало нешто пред надзорпиком показати, него ради дечјег телесног развитка; а да би телесна вежбања утицала на телесни развитак, она се не треба да врше тек по који пут, него редовно и преко целе године. А слободно се сме рећи, да ее тако не ради ни у једној школи. Ипак има надзорника који су задовољни оним што су нашли из овог предмета. Други су нашли да је овај предмет сасвим избачен. Неки наводе, како су им учитељи говорили, да то није ни потребно, јер се деца и сама играју и крећу довољно. Они одиста виде све захтеве гимнастике већ испуњене, кад гледају гомилице ђака да се нечим играју. А они нису запазили, како се при том једни ђаци сувише крећу, док се други забију у какав ћошак па мирно седе (а можда је баш