Просветни гласник

142

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

овима потребније кретање); жису приметшш како се у тим дечјим кретањима чеето крећу неки дедови теда одвише, други ни мало и т. д. Треба напоменути још, да је и садањи закон у некодико помогао опадању гимнастике у народ. шкодама. Јер у пређашњем закону ова.ј се предмет звао гимнастика, а у садањем се зове само дечје игре; у програму пак прописано је, поред дечјих игара и нешто др. вежбања. Та друга вежбања по закону сад отнадају и остају саме игре. А кад остану саме игре, многи учитељи само пусте децу у двориште и рекну: хајде, играјте се. Међутим осим игара нотребно је и нешто др. кретања, која вежбају све делове тела, и дају извесну едастичност, окретност и лепоту држања. Зар је н. пр. непотребно децу вежбати да правидно построЈе редове и да у редовима лепо иду? Погледајте како иду ђаци у цркву, на Врбицу и другим приликама кроз улице! Ретко где иду у лепим редовима, а већином као овце, или као гуске на воду. И зар гимнастичка вежбања немају шта и ту да допринесу? Као што се из овог види, надзорници констатују: да су у нашим народ. школама вештине у опште занемарене и да Је успех слаб из свих предмета, који се рачунају у ову групу. Изгледа да међу њима цртање најгоре стоји. Ако потражимо узроке овоме, по надзорничким извештајима нзлази да је отуда: што је програм других предмета велики, те се за њих морају узимати часови вештина, даље, што учитељи немају довољпо спреме за предавање цртања, певања и др., што често нема довољно материјала за цртање и писање, што нема где да се ради гимнастика и кад је време рђаво и т. д, Све то јесу узроци, али све то скупа само је половина узрока, и то друга половина, а прва и главна половина лежи — у самим надзорницима, али је они или не виде, или неће да признају 1 . Што су они ценили, то су се учитељи тчрудили да задовоље. Да су они вештине више ценили, учитеље упућивали и од њих тражили, ови би се старали, да их и ту задовоље радом својим. Годинама се тако вештине не обрађују а нетице пљуште као киша. Ни мало нису ретки надзорници који на испитима вештине и не гледају, или тек као од беде рекну: хајд' мало и то да видим. Па и из ових извештаја надзорничких види се како већина њих вештине не цене. Чак и неки, који у извештајима кажу, да вештине треба више обрађнвати и они их, види се, не цене, него овако кажу, што чују, да се говори како је ово занемарено, како треба боље и т. д. Један н. пр. надзорник, пошто је написао неколико врло лепих речи

1 Један само надзорник увиђа то и вели: Којп ће учитељ рескирати да не сврши цео програм, а да вешмне обради, па тако да надзорника дочека?!