Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕХОПИС

185

радили, треба нешто награде давати онима, који буду успели да има.ју већи број читача и већи бро.ј прочитаних књига. На тај начин место овога данашњега, где свака школа треба да има три књижнице, била би једна окружна за учитеље, и код сваке школе књижница за ђаке и народ. 5. Васпитање У прегледу надзорничких извештаја 1906—7. год. казано је како је за оно кратко време испита немогућно тачно оценити како је било васпитање у ужем смислу у нашим народним школама и наведени су примери по којима се види, да мали број надзорника то увиђа, а већина њих веру.је да су и то све могли видети и оценити. У овогодишњим извештајима школ. надзорника опажа се већ утицај тих као и других неких иапомена. Јер сад већ више њих говоре о том, како се васпитни утицај не може лако оценити на испиту, пошто је тада обично све нарочито спремљено и удешено, а често и извештачено. За испит се све окречи и очисти, деда се лепо оперу и обуку, лепо се држе, јер су ту и неаознати људи и т. д. Тако је свуда, а тек се по негде, у по некој школи што год истакне у бољем или горем правцу. Ипак и сада има надзорника, који веле да су и васпитну страну по гаколама тачно проучили и оценили. Но тих је мање, а више оних нрвих. А поред њих има и трећих, који у извештајима и не говоре о васпитању. Од важнијих опажања која се налазе у надзорничким извештајима наводимо ова: Готово су се свуда ђаци добро владали. Но то изазива и она запетост о испиту. На испиту ће бити друкче само где је преко године било сувише лабавости. или где досади умор, врућина и др. И чистоћа је исто тако. За испит се спреми, очисти, опере, закречи. У једној школи на моју примедбу што је школа прљава, учитељ сасвим наивно вели: тек синоћ је јављено за испит, па нисмо стигли да закречимо и оперемо. Један је учитељ нарочито васпитавао своје ђаке, да буду издржљиви, да тегобе сносе и да само на гробу плачу. Он је основао ђачко друштво „Одважност". Један је учитељ нарочиту пажњу обратио на правилно држање тела, особито у ходу. Оп је искоренио млитаво држање, нарочито онај млитав, често трапав ход, при коме се ноге тако рећи вуку и обућом о земљу ћушкају, што се често може видети код нашега народа. Његови ђаци иду мушким ходом, држећи тело ираво. У почетку се, вели учитељ, и после вежбања, често по који ђак заборави, али на дати знак одмах се поправи. Чим рекнем: ираво! или: мушки иди! одмах се исправе и корачају лепо. Онима који у ходу ногама ћушкају, само се 13*