Просветни гласник

186

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

примети: ћуш, ћуш! па одмах ноге почну лепо корачати и цело тело правидно држати. (Ово је не само корисно за правилан развптак тела, него и да се обућа мање дере). Школа у ошпте утиче више на интедект него на вдадање ученика. У школи је владање и које-како, а ван школе свакојако; маса ђака су раденичка деца и ван школе су без надзора, беспосдена су и зато се баве разним неваљалствима. У шкоду долазе већина ђака боси, поцепани и прљави (Л.есковац). Само у две школе деца пију воду из цимената, а у свима другим пију из канте и зато је велики бро.ј деце жвалаве. Многа су деца бледа, слаба, малокрвна; због ове оскудне године често долазе у школу гладна. У Баричу зимских месеци деца су доносила у школу и тиквице ракије. Учитељ им је тиквице просипао и разбијао. (А зар обавештавањем није могао утицати да и не дођу те тиквице у школу ?!). Ту су деца изгледала беднија но игде; и на испиту су била поцепана, прљава и боса. Присутност надзорника и гостију утиче да се и најгори ђаци примире за тај дан и ко ће тада видети каква су та деца кад остану сама, каква су у ствари ? За то сам се ја старао да са друге стране оценим васпитни утицај учитељев : гледао сам како се изводе поуке и упути за живот, а још више сам гледао на аример који стоји пред ђацима целе године — на учитеља; гледао сам Је ли он чист или аљкав, какве је нарави и држања, како поштовање има код грађана итд. Еакав је учитељ, тако ће и на ђаке утицати. Ваљан не мора мпого говорити: он ради, те други виде како треба. А оно, што сам чини, не може друкче гледати код ђака својих. Зар ће аљкавог једити аљкавост других ? Ђаци овог краја (Јадар) пију много ракије. У Јад. Л-ешници у III р. испитивао сам ђаке и од 49 само 1 не пије ракију, а сви остали пију редовно. С малим устезањем сви су то иризнали. Нарочито их матере на то уче. У једној школи био .је интересантан, али ружан пример: Ђак чита у читанци о пићу; надзорник га пита: пијеш ли ти ? а отац тога ђака (који је баш аредседник оаштине) довикује отуда: Пије још како! Он је то још с поносом добацио; а понос је у томе, што је газда, на има толико, да и деца пију. У настави оно суђење речима не прати и осећање у души, јер га наставник није изазвао, него само упутио да се на тако питање тако одговори. Како се прича из познавања природе, тако из историје и хришћанске науке. Ма да се види леп ред и уљудност на испиту, ипак се- опази овде-онде, да ђаци улазе и излазе у гомилама, без реда, учитељ сам отвара прозоре (место да то чине ђаци, те да се навикну, па да и код своје куће собе . ветре), или се прозори и не отварају редовно,