Просветни гласник

184

ИРОСВБХНИ ГЛАСНИК

могло нестати ? Или су и оне само на хартији биле основане као и оне лане у краг. округу. иди их је немар пустио да угину. Но да би се бар у будуће пошдо на боље, требадо би што год ново и боље смисдити и заиочети. У надзорничким извештајима се највише истиче то, да књижниде снабдева држава иди окрузи, а не месни шкод. одбори. То је добро, ади томе треба додати и то, како ће се добити читачи, те да књиге не леже и нерасечене. Некодико надзорника усвојиди су мисао, која је бида изнета по овом питању у прегдеду прошдо-годишњих извештаја. И они се сдажу с тим, да књижнице за учитеље буду среске или окружне, а не код сваке школе. Ми мисдимо да би се то могдо одмах урадити на овај начин: Окружни шкод. одбори да потраже спискове књига свих шкода у округу; из тих спискова један одбор од неколико учитеља и проФесора да одабере књиге за окружну учитељску књижницу. Којих књига има у више шкода, узеће се по 5—10 комада за ову окружну књижницу; по том ће се одабране књиге из свих шкода посдати у окружну варош, ту ће се уредити књижница, којом ће руковати изабрана управа од учитеља. Списак ове књижнице штампао би се иди написан посдао свакој школи; сваки учитељ би увек могао видети које књиге може добити из окружне књижнице, поштом би тражио, добијао и по прочитању враћао. Шиљадо би се преко шкода званично, пошта је бесплатна и све би ишло лако и лепо. Набављање нових књига ишло би на рачун округа и место да 50 школа у округу купе 50 комада једне књиге, купило би се 5 или 10 комаад те књиге, ади би се онда поред ње могло за цену садашњег издатка купити још других 5—10 књига. На овај начин књижнице за учитеље имаде би много више и много одабранијих књига. Учитељи би имади на расположењу већи избор, већом би се књижницом служили и користили; а и више школске вдасти могле би онда видети ко.ји учитељи читају више, који мање. А да и о томе треба водити рачуна, то се разуме, јер није исте вредности онај који чита и усавршава се и онај који ништа не чита, ништа не прати, него се посељачи и упарложи. Кад се овако образују окружне учитељске књижнице, онда ће се у исто време олакшати образовање ђачких и народних књижница код сваке школе. За њих би се прво узеле све књиге које нретекну од окружне учит. књижнице и њима би се додале нове књиге које би одабрао један одбор, који би Министар одредио. Ђачка и народна књижница била би уједно код сваке школе, а учитељ, који књилшицом буде руковао, пазио би и упућивао шта ће узимати да читају ђаци, а шта људи из народа. Учитељима би се даље оставидо, да читаче придобијају и да настоје да се књижницом што више служе; а да би учитељи ово с вољом