Просветни гласник

школски двтопис

195

с иредмета нацртати ни шољицу .једну ? Ништа ту неће иомоћи искуство старих, опробаних радника и њихове ниске петица, ако се ту не деси који млађи учитељ или учитељица, који су цртање учили код Вукановића и Воје Стевановића, и ако се остади не помуче, да, макар и под старост. науче цртати, бар онолико колико треба ђацима предавати. А не стоји тако само с цртањем. Имадо би се још шта рећи и о другим т. зв. вештинама, на о нисменим саставима, природним наукама, пољопривреди, школским баштама и т. д. И шта би се јошимало рећи о наставним средствима, које наше шкоде немају, општине их не купују, а учитељи ништа сами не умеју спремити ? А шта да се рекне за више разреде народних школа, које ћемо свакако ускоро имати, јер се на сама садашња 4 разреда не може остати? Друго је питање да ди ће ти виши разреди бити на Форму пређашњих петих и шестих разреда, иди грађанских школа, или ће се како друкче звати; али они мораЈу бити нешто ново и много боље од онога што смо пређе имали. А да би то било, не записи од самог закона и програма, него нрво од спреме учитеља. А те сареме учитељи данас немају. Ако се и сад, као пређе у грађанским шкодама, буде гдедало при постављању учитеља у те више нар. школе, само на године сдужбе и одличне оцене, онда је ствар изиграна. Може неко бити оддичан за основну игколу, па да није за ове више разреде, ако своју сарему није доиунио. Не може он н. пр. данас, кад на све стране има електричног осветљења, трамваја и машина, иредавати о едектрицитету само оно и онодико, како је у учит. шкоди учио пре 25 и 30 година. И не може се, као пређе у грађ. школи, иредавати књиговодство и народна економија, кад то нико у учит. шкоди није учио, нити посде доучио, на каком курсу или како бидо. Из свега овога види се: да данашња спрема учитеља и учитељица није довољна ни за ове и овакве школе што их имамо, а још мање за оне које нам још требају и које морамо имати. А за допуну те снреме треба учитељи и учитељице више да чита ЈУ и да се на зборовима чешће састају; али иоред тога треба још: 1. Приређивати повремене курсеве за допуну спреме учитеља и учитељица основне школе. 2. Отворити стадан курс за спремање забавиља и за рад у приправним разредима. 3. На нарочитим курсевима спремати учитеље за рад у продужним шкодама и на другим курсевима спремати кандидате за више разреде народних школа. 4. За рад у продужпим шкодама треба учитељима осигурати извесну награду, а учитељима у вишој нар. шкоди дати нешто већу пдату. Ади ово обоје да могу добити само они, који се на поменутим