Просветни гласник

194

просветни гласник

дити, а главно им је бидо да гледају како ће шта објаншавати, дотле ово новије схватање ступњева узима као главно реД у предавању, а споредно је како ће се шта објашњавати. Такво схватање не води усавршавању вештине учитељева рада. Исто тако утиче и ово олако давање одличних одена, јер кад се и за сасвим обичан рад добије петица, многи иосле и не теже да и што боље обраде, јер куда даље, кад су оденом до врха стигли. У погледу јаче спреме учитоља последњих година се код нас више пута истицала потреба Даљег усавршавања и образовања. Али, изгледа, да је то више дошло отуда, што се и код нас чује како на страни учитељи траже јачу спрему, него што се то збиља осећа у нашем учитељству. Јер код нас још већина учитеља и сад с апетитом понавља Фразу која је пала пре 30 година, да учитељи наши но спреми надбацују свој задатак. То .је можда било некад, а данас учитељску спрему треба допунити. Ту потребу истичу и многи школски надзорници. Али они или не износе на који начин то да се уради, или непотпуно и једнострано о том питање нокрећу, те је потребно и ово мало расветлити овде. Г1о мишљењу неких надзорника и учитеља (у надз. извешгајима и преко јавности изнетим) учитељи ће се усавршавати и спрему своју доиуњавати, ако више читају и ако се чешће друже, ако на зборове долазе, те мисли размењују међу собом. То је лепо, али шта ћемо с оним што учитељи треба да сазнају, а нема о том ништа код нас штамнано, па да прочитају, и шта ћемо с оним, што треба да науче, а један од другог не могу научити на зборовима, кад ни један од њих не зна ? А да је то Факат, ево ћемо на примерима показати. Дечја забавишта, ариаравне разреде и иродужне школе имамо, а требаће нам још више, нарочито ових последњих. А ово, што имамо. не ваља. Како ћемо ове да поправимо или нове боље да уредимо ? Где ћемо о томе да читамо ? И кад се стотина на збор искупе, ко ће ту да изнесе и обавести учитеље? Знамо да би о том многи могли говорити, али је нитање да ли је то оно што треба? Јер то би било само умовање њихово, то они тако сад држе и мисле; а кад би они, иосле тога свога умовања, видели како се данас ради у тим школама на страни, морао би сваки рећи: Па овамо је тако много паметних и пракгичних ствари, које ја нисам знао, кад сам о том говорио и кад сам мислио да све знам! Па и у самом обиму данашње нагае основне школе има ствари које нам не ваљају, а којенеможемо поправити само читајући иједан другог обавештавајући. На пр. цртање нам не ваља, не предајемо га и не умемо га предавати. А како ће се упутити и научити, кад се скупе на збор 50 и 100 учитеља и учитељица, а ни један од њих не уме