Просветни гласник

199

половина. школа у Србији, и ове, што их има, ретко су добро уређене. Негде се ни.је хтело, али се већииом не разуме прави задатак шк. башта и не умеју ее уредити. Зато је потребно учитеље више обавестити о том. 4. Издржавање школа је данас највећа невоља наших народних шкода; а одмах за овим долази неуредно иохођење. Затојепрва и најпреча нотреба у овоме нритећи школама у помоћ; а то ће се учинити, кад се школски прирез и кажњавање ђачких родитеља или узме из руку општина, или се ове принуде да те дужности тачно врше. 5. Школског надзора данас и нема, а он је иотребан, али не само ради надзиравања учитеља, него прво да доведе у ред оне који се о школама старају, на друго место да учитеље поучава и упућује и тек на треће место долази надзиравање. 6. Администрација школска није уређена, нити је тачно одређено шта еве учитељ мора водити. Зато је потребно одредити тачно шта учитељ мора водити, и упутити учитеље, како ће то једнообразно сви радити. 7. Наставни алан и арограм још нису израђени према садашњем закону, а то треба учинити што пре. 8. Настава у главном стоји добро, али и у њој има доста које чега, што треба поправити, нарочито су вештине запостављене и треба им више пажње иоклонити. 9. Наставних срестава школе имају врло мало, отуда је вербализма врло много. Зато школама треба много више наст. срестава набавити, а учитеље више упутити где и како треба очигледно наставу изводити. 10. Васаитању се врло мало пажње поклања, а пошто је оно у народној школи важније од самога давања знања, то треба на овоме много више радити него до сад. 11. Оцене, које се бележе за рад и успех нетачне су, изигране су и непотребне су више оваке, него место њих и учитеље треба оцењивати кондуитом као и др. чиновнике. 12. Учитеља нема довољан број и што пре се треба постарати, да се још која учитељска школа отвори, или да се садашње знатно прошире и у њима увећа број ученика. 13. Сирема учитеља и учитељица у главноме је добра, али није довољна и потребно ,]е допунити снрему за рад у основним школама, а за остале школе треба додати још новога знања. 14. Рад учитеља ван школе до сада је највише трошен на политичке борбе, а тек .је но који учитељ по што год радио и на другом ком културном пољу. Од сада, пак, треба да буде учитељске активности на политичком пољу много мање; а на другим кулгурнии пословима много, много више. Јер Србија и Српство се могу одржати просветни гласпик, i. књ., 3. св., 1909. 14