Просветни гласник

212 ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

љубичаста самоталасања долазе од негативних електрона, а удтрацрвена од позитивних. Даље се могло увидети да у модекилу са великим бројем позитивних и негатинних едектрона, некодики од ових посдедвих су увек дабавије привезани него остади. Број ових лабавијих негативних едектрона увек износи управо онодико, кодико износи хемиска валенца (вредност) неког едемента. Н. пр. код двовалентних атома два су негативна едектрона доста лабаво везана за остали конгломерат, који садржи још позитивних и многе, чврсто везане негативне електроне. Тако је добивена очигледна представа о чињеници хемиске валенце. Испитивања ове врсте дају неке погдеде у електричну конституцију модекила и атома; они се помажу и проширују опажањима, која се односе на снектре што их испугатају теда. Најпре да поменемо овде важно откриће Земаново, да из извесних простих спектарних пруга светдих теда постају у магнетском пољу двојанке и тројанке, т. ј.двоструке иди троструке линије. према правцу посматрања. Ова чињеница се објашњава утицајем магнетског поља на таласаве електроне. Даљим ислеђењем показало се, да су то негативни електрони, који извршују та треперења. На основи оптичких чињеница, нарочито о спектарним линијама, може се узети као вероватно, да је и сам атом сложен из електрона. да су едектрони састојци, из којих се састоји материја. Ово се схватање потврђује и неочекиваним резултатима истраживања о радиоактивитету. Ова појава наиме тумачи се управо разбивањем атома на иозитивне и негативне састо.јке. Посдедња конзеквенца ове претпоставке о саставу атома и електрона јесте могућност преобраћања, трансмутације, елемената. Кад се има у виду претварање радијума у хелијум, што је посматрао тако поуздан посматрач, као што је Рамзеј, онда је ова чињеница вероватно тачна, и служи као јака основа за претпоставку: да је свакодика материја сдожена из једнодиких састојака. Истина, досадашња истраживања нису открила само један основни састојак, негативни електрон, већ поред њега и други, позитивни електрон, као што се из горњега види. Ну позитивни електрон исте врсте, величине и специФичног набоја као што је негативни, досада се није могао доказати ниједним огдедом и опажањем. Иозитивни делићи јављади су се увек у величини електролитичких јона, дакле од прилике као што су масе атома. Даље, и у овим већим, позитивнии делићима испољило се, као вероватно, и присусгво негативних електрона, на основу оптичких резудтата. Стога је створена могућност, па може бити и вероватноћа, да позитивних едектрона уопште и нема. Тада су два случаја могућна. Или има осим негативних едектрона и обичне, друге