Просветни гласник

213

врсте материје. Таква материја, мање више ослобођена негативних електрона, јављала би нам се као позитивна. Кад се то преведе на нов језик, не би било ништа друго, до стара Франклинова теорија једног едектричног Флуида. Или се пак јавља, као друга могућност, да осим негативних едектрона нема више никакве материје; негативни електрони били би тада једини и посдедњи састојци свекодике материје. Тада би стајади пред задаћом, да једино из негативних едектрона са њиховим познатим особинама конструишемо сисгем, који би представљао позитивнн јон, дакде, који би имао донекде супротне особине него његови састојци. То је задаћа истина тешка, ади није нерешљива. Ради завршног решења ове задаће потребно је још имати даљих стварних погледа у суштину позитивног јона. Нарочито разматрање засдужују још магнетне особине теда. II маглетизам се мора растумачити едектронском теоријом. Најпре води циљу ова претиоставка, која се додирује са старим представама Амперових молекударних струја: у молекидима магнетских теда има електрона, који се находе у обртном, цикличном кретању. Код тзв. дијамагнетичких тела мора се изнети да се таква циклична кретања изазивају тек утицајем спољашњега магнетскога поља, докде се код правих магнетских. т. зв. парамагнетичких теда мора претпоставити трајно постојање таквих едектрона са цикдичним кретањем. Едектрони у магнетских тела не морају уопште да се обрћу око исте осовине, већ око произвољних, без реда распоређених осовина. Утицајем спољашњег магнетског поља постаје затим систем, слично пданетарном систему, у којем сви цикдични едектрони ротирају без мало око исте осовине. Ова теорија има још да се боље разради, као и уопште погдеди на магнетске особине теда, нарочито гвожђа, које још нису довољно објашњено. Тако је н. пр. веома занимљиво и значајно да неке'дегуре извесних, сдабо манганских градива дају теда, која имају јаке магнетске особине (Хојзлерове магнетске дегуре). Да бисеоваке чињенице схватиле са гледишта едектронског, наши погдеди на грађу таквих атома морали би бити много дубљи. Резудтат је ових разматрања, да смо још на првим почетцима електронистичког схватања материје. До сада смо задобили само неколико путоказа. Да се пронађе прави и истински сдожај атома из едектрона — ако се уопште цела ова претпоставка одржи при даљем истраживању — биће задаћа истога обима и истих тешкоћа, ади вероватно и истих дивних научних и практичних посдедица, као што је задаћа органске хемије, која се стара да пронађе конституцију органских теда из малог броја осповних едемената, из којих су сложена. Вероватно да ће тешкоће овде да буду још и веће, чак и кад будемо пронашли методе за сисгематско разграђивање атома. Јер, докде су модекиди органских теда, у кодико су испитани, сдожени највише из 20—30