Просветни гласник

214

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

атома, а супстанде сложеније грађе, аао н. пр. беланчевине, још и данас представљаЈу највеће препоне, дотле би сам водоников атом, ако је заиста сдожен из електрона, имао их од прилике око две хиљаде. Превео П. М. Илић.

ПЕДАГОГИЈОКА КЊИЖНИЦА уре^ује Милан Шевић

Под овим насдовом г. Шевић намерава дати један низ педагошких књижица, преведених и ваљда оригиналлих. То изрично г. Шевић није нигде казао, али се бар по самом наслову тако штогод може мислити. 0 самој намери немамо шта друго рећи, до то да је похвалимо. Али оно што нас у овом послу г. ЈПевићевом интересује, то је садржина тих књижида, умешносг његових превода и стил којим г. Шевић пише. Прва књижица, или прва свеска како је назива г. Шевић, јесте: „0 могућности педагогијске науке од опште вредности". Ово је иревод с немачког, који је написао Вилхелм Дилтај, проФесор берлинског универзитета. Дилтај држи да у педагошко.ј теорији данас постоји једна заблуда што она тежи да свима, без обзира на различност народа и различиту потребу појединих држава, наметне један исти, једноставан смер, један исти идеал васпитања. Али питање је, вели Дилтај, да ли етика, од које модерни педагози узимају циљ васпитања, може дати један идеал, смер од опште апсолутне вредности. И он на то одговара негативно. Он вели: „Само се из циља живота даје извести циљ васнитања, али тај циљ етика не може одредити као циљ од онште вредности. То се може видети већ из историје морала. Шта је човек и шта он треба, сазнаје тек у развоју свога бића кроз хиљаде година и никад до последње рочи, никад у појмовима од опште вредности но увек само из живих иекустава, која истичу из дубине његова бића. Свака се пак садржајна Формула о последњем смеру човечијега живота показала као историјски условљена. Ниједан морални систем није до сада могао освојити опште признање". „Морални став није никад у том смислу од опште вредности, у коме је то један логички или један математички зтав." Даље, отприлике, Дилтај вели ово. Историјски развитак нам показује, да је морални живот проткан осећањем и вољом једне заједнице. „Али у то ткиво ступа конкретна животна садржина једнога времена и једнога народа." Морални жпвот једне заједнице огледа се у томе што су се сви људи сусрели у једним жељама и идеалима, другим речима тај морални живот огледа се у јединству воље. То јединство воље може песник