Просветни гласник

X Р 0 н и к д

231

Карпата не одговарају синклиналама, нити деже у тектонским депресијама, као што се то досад дрг:адо, него се представљају у антиклиналама, преко којих по боковима, а кашто и у целини, долазе кристаласти шкриљци прве групе, онда се ненормални контакти ових кристаластих шкриљаца са Мезозојиком, Веруканом и шкриљцима друге групе не могу тумачити као обичне наборне раселине, како су то раније Инкеј и други маџарскн геолози схватали, него само као шаријошке површине, као што је то Мургоч истакао. На како ово нису усамљене појаве, које би биле ограничене на само неколике локалности, него се на исти начин могу проматрати на читавом низу сличних места у мехединћском платоу, у долини реке Жијета, Л.отре, Латорице, затим у Черној, код нас на Мирочу, у поречкој долини, код Милановца итд., то се само собом намеће да се ово налегање кристаластих шкриљаца прве групе преко Мезозојика ц кристаластих шкриљаца друге групе узме као једна карактеристична црта општега значаја у тектоници целог овог краја. И посматрајући цео терен са ове тачке гледишта мора се доћи до закључка: да ову општу појаву у тектоници источног дела Јужних Карпата није могућно никако друкчије објаснити до великим шаријажем једне првобитно једноставне и потом ерозијом раздељене плоче од кристаластих шкриљаца прве групе с њиховим Мезозојиком преко аутохтоног Мезозојика, који с Веруканом лежи на граниту или на кристаластим шкриљцима друге групе, или непосредно лреко Верукана или самих кристадастих шкриљаца друге групе. Прихвативши овако поменутим својим реоератом Мургочеву поставку о овој значајној тектонској појави у области Јужних Карпата, ја сам, као што је иознато, у исти мах био тако слободан учинити још две напомене, од којих се једна тиче вероватног продужења овог јужнокарпатског шаријажа у Србију, а друга се односи на доба кад се шаријаж извршио Узимајући, по Цвиј ићу, да се Јужни Еарпати простиру до Црне Реке, и држећи да ће се с њима заједно и карпатски шариЈаж дотле простирати, Мургоч је очекивао продужење ове тектонске појаве поглавито у области Мироча, у ком је смислу и некима од нас своје мишљење саопштио. Али како се главна партија кристаластих шкриљаца североисгочне Србије, који одговарају јужнокарпатским кристаластим шкриљцима прве групе, не налази на Мирочу, него поглавито западно од Поречке Реке, идући ка Добри и до иза Мајданпека, као што се то могло видети из Урошевићевих саопштења (види записник ХСУ збора од 10. маја 1902., С1Х збора од 10. априла 1904., и СХ1Х збора од 10. новембра 1905. год.); и како се и овде на многим местима (по странама поречке долине, затим код Д. Милановца, у Бољетину, добранском атару, итд.) може проматрати да ови кристаласти шкриљци належу на мезозојске слојеве и пермске црвене пешчаре прооветни гдасник, i. књ., 3. св., 1909. 16