Просветни гласник

232

ИРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

е порФирима, тако да ће им ово вероватно бити општа тектонска карактеристика: то сам још тада наговестио да главно продужење јужнокарпатског шаријажа треба у овом крају тражити, приметивши при том да ће у овом погледу од ведиког значаја бити да се тачније одреди у каквом односу ови кристадасти шкриљци стоје према шкриљдима Филитске серије, који се јављају даље на западу, између и око нересничког и брњичког гранитског лаколита, и ко.ји се у основи слажу с јужнокарпатским кристаластим шкриљцима друге групе. Ако би се и ту потврдило да ови кристаласти шкриљци леже испод прво поменутих шкриљаца прве групе, као што по мојим проматрањима у атару Добре и у горњем току Пека изгледа да ће одиста и бити, онда бисмо у овој великој партији кристаластих шкриљаца гнајско-микашиске серије измећу Поречке Реке па до иза Мајданпека и Добре имали такође једну велику сада издвојену плочу од негдагањег пространог јужнокарпатског шаријажа, која би имала сличаа значај као и плоче које је Мургоч утврдио дуж источног обода Јужних Кариата, затим између долина Тополнице и Черне, и северозападно одавде. Што се тиче доба кад се јужнокарнатски шаријаж извршио, Мургоч обраћа пажњу на то како у целој овој области нема у аутохтоном Мезозојику млађих слојева од баремских, и како Флиша и горње Креде нема нигде у вези с аутохтоним Мезозојиком, него само по депресијама у шаријашкој плочи, или у Мезозојику који се на њој налази, на основи чега је и закључио: да се Је шаријаж извршио између Барема и Ценомона. Мадаје пре тога Француски геолог Бержерон, на основи проматрања у долини Јаломице, закључио да се обод Карпата у овоме крају има схватити као последица великог шаријажа целе Флишке масе, који је донекле захватио и Субкарпате, пошто тамо и Медитеран редовно стоји у ненормалном контакту са Сарматом, из чега је опет извео да се овај шаријаж сасвим вероватно извршио у времену пзмеђу доњег и горњег Сармата (81;гис1;иге с1е 1а ћаи!;е уа11ее <1е 1а Ја1огш(;а е! с1ез СаграШез гоиташез, Ви11. Зос. §ео1. с!е Ггапсе, 4-е зепе I. IV, 1904, № 1, стр. 54—77), опет сам још тада нзјавио да ми Мургочево мишљење о старости јужнокарпатског шарпјажа изгледа сасвим документовано. Заиста, Факти на коЈе је он у овоме погледу обратио пажњу потпуно се слажу с геолошким нриликама у североисточној Србији, и могу се интерпретирати само на онај начин како је то Мургоч урадио. У осталом ово једно друго не искључује; на разним местима Карпата могло је бити и разних шаријажа, који су се вршили у разна доба, као што то Бержерон допушта и за терен у долини Јаломице, који је он проматрао (1ос. сК;., СЈ)р. 72). Само сам приметио да се Мургочева одредба старости овога шаријажа има исправити у толико, што се према Жујовићевим проматрањима на Гребену изнад Д. Милановца (види за-