Просветни гласник

233

писник ХСП збора од 10. Фебруара 1902. год.) аутохтони Мезозојик у еевероиеточној Србији, а вероватно и преко пута у Банату изнад Свин>ице, завршује доаим аптијенским слојевима, те се према томе има узети да се шаријаж извршио у времену између доњег Апта и Ценомана. Како ме је, према свему овоме, ово питање у великој мери интересовадо, разуме се да сам гледао, кад сам се септембра мгсеца ове године приликом интернационадиог петролеумског конгреса бавио у Румунији, да се о н>ему што боље обавестим, а по могућству и потребна дична проматрања да извршим. Г. Мургоч био је тако љубазан да ми саопшти сва своја проматрања по овом питању, у вези с ранијим подацима маџарских геолога, и да ми иотом целу ствар о јужнокарпатском шаријажу детаљно изложи на основи своје скице која је недавно изишла уз расправу му о Терцијару у Олтенији, заједно с једном великом таблом веома инструктивних проФила (Апиаги1 таШиШш §ео1о§1с а1 Кота1пе1, то1. I, 1аес. 1), па смо затим, по свршетку конгреса, заједнички извршили неколико екскурзија у области Ђердапа, на обема странама Дунава. На овим екскурзијама ми је Мургоч прво показао свој главни профил од Гура-Ваја на Врчорову па преко Чернине долине; затим смо разгледали саму Чернину долину од Оршаве до Мехадије, потом обишли басен Бахне, па из Турне прешли у Еладово, разгледали околину Петрова Села и терен од Сипа дуж Дунава до Текије, потом прешли у Оршаву, одакле смо лађом отишли у Д. Милавовац, разгледали његову околину, и најзад екскурзнју завршиди проматрањем кристаластих шкриљаца у околини Бољетина и њиховог односа према гребенском Мезозојику. На овим сам екскурзијмма имао прилике не само да се на лицу места упознам с најглавнијим Фактима из тектонике Јужних Карпата, на којејеМургоч у евом поменутом раду о јужнокарпатском шаријажу обратио пажњу, и да се уверим у то како се ненормални контакти између кристаласгих шкриљаца прве групе према Мезозојику, односно према. Верукану и кристадастим шкриљцима друге групе с гранитима, заиста најприродније и најпотпуније могу иротумачити као шаријашке површине, за шта осећам пријатну дужност и на овом месту изјавити г. Мургочу своју највећу бдагодарност, — него сам у исти мах имао могућности упоредити тамошње геолошке прилике с геолошким придикама у североисточној Србији, те на основи тога доћи до уверења да се и код нас у овом иогдеду јављају сасвим сдичне појаве, и да се све то никако не може узети за докалне случајеве, него за општу карактеристику у тектоници цедог овог краЈа; уз то сам имао и ведико задовољство да се бдиже упознам с једним изврсним теренским проматрачем, чије ће ми пријатељство вазда драго бити. По повратку у Београд допунио сам ова своја нова проматрања белешкама о ранијим проматрањима у Поречкој Реци, окодини Мајдан16 *