Просветни гласник
234
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Пека, горњем току Пека. по терену између Бољетина и Добре и у окодини Добре. При том ми је за генерадисање података врдо корисно посдужида Урошевићева карта крисгадастих шкриљаца и гранита у североисточној Србији, коју ми је ставио на расположење пре но што је била објављена ( Х 1 ј У 1 Споменик С. К. Академије). На овој се карти први пут износи тачније распрострањеае кристаластих шкриљаца у овом крају Србије, и разликују се две врсте њихове, а уз то се врло јасно истичу, као засебне целине, они шкриљци који одговарају јужнокарпатским кристаластим шкриљцима прве групе, и који се према осталим теренима, нарочито кад се Урошевићева карта допуни картирањем Мезозојика, Црвеног Пешчара и Терцијара, представљају на сасвим сличан начин као поменуте шаријашке плоче од кристаластих шкриљаца у Јужним Карпатима. Најзад се показала потреба да извршим накнадна проматрања но источној страни Мироча, пошто се досадашње карте у погледу овога краја међу собом не слажу: докле је по ЖуЈОвићевој карти скоро цео Мироч, сем источног обода и Штрпца, састављен од кристаластих шкриљаца који чине једноставну партију (Геологија Србије, I, таб. III), дотле по Урошевићевој карти кристаласти шкриљци у саставу Мироча имају сасвим споредан значај, а дуж источног обода његовог, западно од Брзе Паланке, никако их и нема; Мургоч међутим на својој поменутој скици, која се у главном слаже с Урошевићевом картом, бележи и овде једну изоловану иартију кристаластих шкриљаца прве групе, коју затим и у проФИл уноси с ненормалним положајем преко Мезозојика. Требало је, дакле, утврдити има ли тамо заиста кристаластих шкриљаца, које врсте, и какав тектонски положај имају, у толико пре што је Урошевићева карта изишла после Мургочеве скице. МоЈа су проматрања показала: да ова партија кристаластих шкриљаца дуж источног обода Мироча заиста постоји, да се може пратити почев северозападно изнад Брзе Паланке па идући на Југ ка Уровици, да су то шкриљци такође прве групе, и да заиста леже преко тамошњег Мезозојика, који је састављен поглавито од Лијаса. После свега овога могу се утврдити ови Факти: 1. На свима местима где сам вршио проматрања констатује се једно те исто: да кристаласти шкриљци прве групе стојеу ненормалном контакту према Мезозојику, односно према иермским црвеним пешчарима и кристаластим шкриљцима друге групе с гранитима. Дуж источног обода Мироча леже кристаласти шкриљци прве групе, с падом ка истоку, преко «/1иј аса, који је при врху састављен од пешчара, а при дну од глинаца са слојевима каменога угља и фосилним биљем као код ШтајердорФа у Банату, и овај положај задржавају стално у целој поменутој брзопаланачкој зони. Код Сипа долазе, такође с падом ка истоку, преко тамних плочастих кречњака и пешчара, који са ос-