Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

235

кудице Фосила нису још ближе одређени, ади је највероватније да ће представљати доњу Креду, а донекле можда и Јуру. Слично је и у околини Петрова Села, и одавде идући ка Текији, где се свуда по ободу средње иирочке кристаласте зоне може јасно проматрати како под њу подилазе јурски (поглавито лијаски) слојеви. Све се ово на исти начпн виђа и идући левом обалом Дунава од Гура Ваја нреко Врчорове ка Оршави, где је Мезозојик исти као код нас између Сипа и Текије, а кристаласти шкриљци не леже само по странама му, него и озго преко њега, што је и дало повода да се раније сви тамошњи слојеви без разлике сматрају као кристаласти терен. У ванредно јасним о,:,сецима испољен је затим ненормалан положај кристаластих шкриљаца прве групе на обема странана Чернине долине коју сам проматрао од Оршаве до Мехадије; они долазе овде нреко Верукана, испод којега се затим јавља Мезозојик у обрнутом реду, и при том је цела долина усечена у антиклинали. Од веома је великог значаја даље да цео Мезозојик од Босмана ниже Добре па до Д. Милановца тоне испод кристаластих шкриљаца; ово се може врло лепо прома.трати код самог Д. Милановца где је још Тице утврдио да кристаласти шкриљци долазе преко лијаских слојева (Оео1. МоИгеп апз с1еш пог(1б811. ЗегМеп, Јаћгћисћ с1. к. к. §ео1. К. Апз^, XX, стр. 574), затим идући одавде ка Гребену, на јужној падини Гребена, у самом Бољетину, па идући границом кристаластих шкриљаца ка Босману, и у Босману, где је полоагај кристаластих шкриљаца нреко Мезозојика доказан још и рударским радовима у дубини, Немам нарочитих нових проматрања, али ми према белешкама о ранијим проматрањима у атару Добре и у горњем току Пека изгледа као сасвим вероватно да ће под кристаласте шкриљце прве групе тонути такође и кристаласти шкриљци друге групе. На послетку, што се тиче Поречке Геке, имам својим ранијим проматрањима код Црнајке, где кристаласти шкриљци долазе преко тамошњих јурских слојева, и код Топонице, где леже преко Ллјаса и Верукана, да додам .још и нова о томе: да цела зона кристаластих шкриљаца на десној страни Поречке Геке, која од Голубиња иде западним ободом Мироча и Великог Гребена све до Црнајке, лежи нреко лијаских слојева, с падом ка Западу, докле кристаласти шкриљци на левој страни реке нрекривају Мезозојик и Верукано. 2) Кад се овим Фактима додаду још и они које је Мургоч утврдио у долинама Жијета, Л/гора и Даторице, онда се види да је ненормалан положај кристаластих шкриљаца прве групе нрема Мезозојику и шкриљцима друге групе у Јужним Еарпатима и североисточној Србији једно опште правило за њихову тектонику, од којега ми није досад познат никакав изузетак. Од великог је значаја при том за тумачење ове тектонске појаве што се Мезозојик редовно јавља у ширим или ужим антиклиналама, тако да кристаласти шкриљци до-