Просветни гласник

236

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

лазе по боковима њиховим, градећи потом синклинале. Упућујући за ово иа поменуте Мургочеве проФИле, ја ћу истаћи само неколике примере који се односе на североисточну Србију. Цео мирочки Мезозојик представља се као једна векика антиклинада с благо заталасаним сводом, услед чега се на овоме јављају секундарне антиклинале и синклинале. Осовина ове антиклинале не стоји хоризонтално, него је нагнута к северу, те су јој с тога бокови на јужном крају много шири, но на северном, а између Гура-Ваја и Врчорове своди се само на две јаче секундарне антиклинале у своду, које избијају ниже Врчорове и код Слатиника. Интересно је како се сад на овој антиклинали јављају кристаласти шкриљци: између Гура-Ваја и Врчорове не само да захватају бокове, него покривају и знатан део свода, па се налазе и у синклинали између поменутих двеју секундарних антиклинала; између Сипа и Текије антиклинала је већ доста шира, и кристаластн јој шкриљци захватају поглавито бокове, а од секундарне синклинале налази се само један мали денудациони остатак на десној скрани Казана; на нослетку, у правцу између Брзе Паланке и Д. Милановца мирочка је антиклинала врло широка, и кристаласти се шкриљци налазе само по боковима, а од секундарне кристаласте синклинале нема ни трага. Све ово говори за то да је негда вероватно цела мирочка антиклинала или бар знатна партија њена била покривена кристаластим шкриљцима, од којих су потом као поиздвајани делови заостале поменуте садашње кристаласте зоне и онај мали денудациони остатак на десној страни Казана, на који је први обратио ггажњу Антула, и који се на интересан начин представља као кристаласта оаза на Мезозојику без икаквог корена. Западна кристаласта ободна зона Мироча прелази затим у узану синклиналу, која се дуж велике лонгитудиналне раселине у Поречкој долини сучељааа с раседнутим источним ободом поречке антиклинале од пермских црвених пешчара с лорФирима, иокривених местимице Мезозојиком, и проривених овде онде, а нарочито при крају долине на Дунаву, габром и серпентинским стенама; западно пак крило поречке антиклинале тоне испод кристаластих шкриљаца, који се у облику једне велике и заталасане синклинале простиру одавде све до иза Мајданпека и до Добре, образујући једноставну кристаласту плочу, која надеже не само на дунавски Мезозојик од Боамана до Д. Милановца, него вероватно и на кристаласте шкриљце друге групе западно од Мајданпека и Добре. Значајно је нри том да се ови кристаласти шкриљци у средњем току Поречке Реке, између Црнајке и Елокочевца, састављају с кристаластим шкриљцима западне мирочке ободне зоне, градећи једну антиклиналу која се наслања на црнајачки Мезозојик. Сасвим је, дакле, вероватно да су кристаласти шкриљци на сличан начин градили негда слеме целој поречкој антиклинали, па да су се одржали само у овом крају где их