Просветни гласник

X Р О П И К А

237

ерозија још није просекла. Као што се види, ово се потиуно слаже с тектонским приликама у Јужним Карпатима, које је Мургоч на својим поменутим проФидима представио. Мезозојик се редовно јавља у антиклиналама, а кристаласти шкриљци прве групе по странама њиховим и у синклзшалама. А све ово говори за то, да се општа појава ненормалног положаја кристаластих шкриљаца у овој области, у вези с оваквом тектонском основом терена, заиста ни на какав други начин не може у целини објаснити, до једино као последица једног великог заталасаног шаријажа. 3) У прилог овог схватања иде и то, што се на додиру кристаластих шкриљаца и Мезозојика на врло много места могу јасно проматрати такве појаве, које се у свему слажу с правим раселинским бречама. Кристаласти шкриљци код Петровог Села тако су при дну раздрускани, да су поиздвајани у све саме комаде, између којих највише има од кварца (поглавито од првобитних пегматитских жица), док су мекши састојци махом унигитени. Интересно је при том да су ови комади мање више, а кашто сасвим, заокругљени. Сличне се појаве виђају при дну кристаластих шкриљаца изнад Брзе Паланке и између Д. Милановца и Гребена. Мезозојски су слојеви такође на контакту знатно измењени: згужвани и збивени, или раздробљени, кашто сасвим смрвљени, и често са утиснутим комадима од кристаластих шкриљаца. Овакве сам по.јаве проматрао код Петрова Села, код Сипа, преко пута између Гура-Ваја и Врчорове, затим код Д. Милановца и у Поречкој Реци, нарочито код Црнајке. Нема сумње да су ове појаве. као и код обичних раселина, дошле од кретања кристаластих маса преко мезозојских слојева. Велико пак распрострањење њихово указује и на велике размере овога кретања, а то такође посредно говори за шаријаж. 4) Од великог је знача.ја што се на много места близу кристаластих шкриљаца или непосредно између њих и мезозојских слојева налазе мање или веће изоловане кречњачке масе, које се сасвим разликују од кречњачких сло.јева у околини, и једино се могу упоредити с реквијенским слојевима, с ко.јима се кашто и потпунце слажу. Ово су праве „клипе", које се по укупном литолошком хабитусу н маЈОм са сасвим друкчиЈим положајем сдојева јасно издвајају од локалног Мезозојика, те као егзотичне масе стрче у њему чисто заровљене, или укљештене између кристаластих шкриљаца и мезозојских слојева. Најдепши је пример за ово околина Петровог Села, где се може проматрати читав низ оваквих „кдипа" између обода кристадастих шкриљаца и тамошњих мезозојских сдојева: неке су „клипе" услед доцније ерозије, односно денудације, већ издвојоне од кристадастих шкриљаца, докле су друге још у вези с њима. Изгледа ми да ће слични значај имати и кречњачке масе код Текије (Џевринска Стена) и Врчорове. Позната је затим она егзотична кречњачка маса