Просветни гласник

238

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

(Цигански Еамен) на путу од Д. Мидановца ка Гребену, чија нам је појава непрестано загонетна била, а Ја сам у посдедње време исте овакве кречњаке масе проматрао још на два места изнад мидановачких винограда. У продужењу њиховом, ади на много већој висини и сасвим поиздвајано, додазе затим „кдипе* на јужној падини Гребена, које јеиЖујовић проматрао, огдасивши их такође за реквијенске (види записник ХСП збора од 10. Фебруара 1902. год.). Веома је интересна оваква „кдипа" у Бољетину, где се појављује укљештена између кристадастих шкриљаца и баремских сдојева, истичући се сасвим јасно као егзотична маса. Да поменем најзад и ону егзотичну масу реквијенских кречњака што се надази присдоњена уз дијаске пешчаре у добранском Кључу на самој граници између кристадастих шкриљаца и Мезозојика, којом је усечена додина Кожице. Све су ово нојаве које се једино могу објаснити поставком шаријажа. Нарочито су при том инструктивне иоменуте „кдипе" на Гребену и у његовој окодини. Гребенски је Мезозојик типски представник аутохтоног Мезозојика, и у њему се преко пермских порФира с туфовима појављују сви мезозојски катови који су у опште у соверонсточној Србији развијени, почев од Лијаса иа до доњег Апта закључно. Изузев дијаске пешчаре, сви су остади катови развијени у деФадоподској Фацији, и од свих се поменуте егзотичне масе реквијенских кречњака већ на први погдед јасно раздикују. Биди реквијенски кречњаци еквиваденти само Барема, бидо само доњег Апта, бидо и једног и другог од ових катова, гдавно је то: да на Гребену није могла у исти мах да постане и типска цеФадоподска Фација дотичнога ката, и сама ндитководна Фација реквијенских кречњака. Уз то се реквијенски кречњаци издвајају од остадих мезозо.јских сдојева још и сасвим друкчијим подожајем својим. Они су, дакде, сасвим егзотичне масе, и једино су могди бити донесени приликом шари.јажа. Шаријаж се нрема томе кретао из обдасти пдитководне Фације доње Креде у обдаст цеФадоподске Фације њене. Изгдеда да су при том реквијенски кречњаци највише и донети, што би у исти мах значидо да су у Мезозојику, који је прекривао кристаласте шкриљце прве групе, највише и биди развијени, иди да су се при самом процесу шаријажа боље одржади, но мекши и трошнији сдојевн других стратиграФских катова. Није међутим искључена могућност да се доцније запазе и издвоје овакве егзотичне „клипе* и од других Формација, што је засад најлакше уочити на овим кречњацима, који се заиста, чак и кад не би биди реквијенски, и по свом литолошком хабитусу, и по иоложају према остадим слојевима, тодико разликују од творевина аутохтоног Мезозојика, да им је егзоктичко порекло несумњиво. На основи свега овога долази се до закључка: да се је у областн Јужних Карпата и с.евероисточне Србије крајем