Просветни гласник

ХРОНИИ

239

доње Креде извршио један велики шаријаж од кристаластих шкриљаца ирве групе сњиховим мезозо.јским покривачем ноглавито одпдитководне Фације доње Креде — преко а} г тохтоног Мезозојика већином цеФалоподске Фаци.је, односно преко Верукана и кристаластих шкрил>аца друге групе с гранитима. Разуме се да је овим утврђена само основа ове знанајне тектонске појаве у области Јужних Карпата и североисточне СрбиЈе, која тек има ближе да се проучи и детаљније разради. ГГри свем том може се још и сада истаћи да нам овај шаријаж представља најинтензивнију Фазу набирааа у Јужним Карпатима и североисточној Орбији, и да је сасвим вероватно да је шаријашка плоча негда покривала цео средњи и источни део ових области. Поред напред поменутих тектонских разлога, за ово говоре још и стратиграФски подаци које је Мургоч утврдио (ТегЦаги! <Нп (Жета, Апиаги1 швШиМш §ео1о§1с а1 Коташе, I, Јазс. 1), а на име: да се горњокретацејски и еоценски слојеви у Јужним Карпатима налазе трансгресивно само преко шаријашке плоче, тј. по депресијама њеним, а никако преко аутохтоних слојева. Последње је случај само с Олигоценом. Све, дакле, до Олигоцена није се ерозија још толико била усекла да би поменуте творевине могле доћи преко аутохтоних слојева. На основи овога имамо да замислимо да је шаријашка плоча у почетку представљала један висок плато, који се у току времена све више деФормисао ерозијом и познијим тектонским покретима. Прво се јављају депресије, у које залазе горња Креда и Ееоцен. У Олигоцену су створени дуж извесних тектонских линија (Мургоч. 1ос. сН.. стр. 123) дуги и дубоки усеци у којима се потом еталожио Неоген; тако су постали миоценски басени Титешт-Брезој, Петрошени, Баја-де-Арама, Бахна-Оршава, Дубово и Д. Милановац, чије су творевине морале негда бити знатно више распрострањене и међусобом спојене, али их је доцнија ерозија раскинула и редуковала. Најзад долазе неогенски покрети, с ноновним убирањем и раседањима, који су шаријашку плочу још више деФормисали. Све ово, у вези с дугом ерозијом од почетка доње Креде па досад учинило Је да је првобатно једноставка шариЈашка плоча на многим местима разорена и однета, те између заосталих делова њених избијају на видик аутохтони терени у облику тзв. „прозора". Један велики овакав „прозор" представља нам мирочки Мезозојик. Исти значај има и дунавски Мезозојик од Босмана до Д. Милановца. Интересан је „прозор" Поречка Река, јер у њему не само да је скинут шаријашки застор, него је однет и већп део Мезозојика, те је поглавито заостао Верукано. Слични су „нрозори" у јужним Карпатима долина Черне, горњи ток Тополнице, околина Клозана итд.