Просветни гласник

240

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Даља проучавања имају ноглавито да буду управљеиа на то, да се одреди порекдо шаријажа, и да се ближе проучи структура саме шаријашке плоче. Што се тиче оног првог, засад се само толико може рећи, да се шаријаж у главном кретао са СЗ. ка ЈИ, али из које је области дошао, и где му се корени налазе, о томе се не може још ништа поуздано казати. Структура пак шаријашке пдоче, кад се ближе проучи, има да нам покаже да ли се овај јужнокарпатски шаријаж заиста еастоји од само једне шаријашке боре, као што то према досадашњим проматрањима изгледа, или ће их и он имати више, те такође представљати неку врсту „шаријашког пакета". Има извесних знакова као да ће ово последње бити случај, свакако не у тодикој мери као у западним Алнима, али ово имају тек будућа истраживања да вериФикују и евентуално ближе да одреде. При том ће нрво бити потребно да се утврди има ли од егзотичног Мезозојика још и других творевина сем поменутих реквијенских кречњака, и које све слојеве треба овамо уврстити. Уз то ваља водити рачуна и о познијим раселинама, које су местимице могле шаријашку бору поделити на више комада, те да изгледа као даје било више бора. А нарочито имам да нагласим како при даљим студијама овога питања треба погдавиту пажњу обратити на то, да се ова текгонска поЈава предценоманске старости одвојено разматра, као засебна целнна, и не меша с истовременим наборима и раселинама изван области шаријажа, нити с резултатима познијих убирања и раседања. На више места у источној Ср6 ији има наборних раселина, где су кристаласти шкриљци и палеозојски слојеви прегурани преко доње Креде и старијих мезозојских слојева. Ма да није искључена могућност да су неки од ових појава последице млађих тектонских покрета, опет је вероватно да већина од њих као и шаријаж стоји у вези с предценоманским убирањем, које у оганте представља наЈИНтензивнију периоду тектонских покрета у целом овом крају; али су ово од шаријажа сасвим издвојене поЈа.ве, које су се десиле изван области његове, и имају мање више локалан карактер. Има затим примера да су мезозојски или палеозојски слојеви прегурани преко терцијарних слојева. Познато је да су у Сењском Мајдану преко тамошњих терцијарних угљенитих слојева прегурани орбитолински кречњаци, преко којих затим долазе пермски црвени пешчари. Сличне се геолошке прилике могу проматрати још на више места у области Кучаја., а нарочито у долини Сисевачког Мајдана, где у великом пространству пермски дрвени пешчари долазе преко орбитолинских кречњака, а у средини басена по свој прилици леже непосредно на Терцијару. Интересан је затим нример који су дали рударски радови у Аликсару код Брзе Паланке: да угљенити терциЈарни слојеви подилазе под мезозојске (вероватно доњокретацејске) кречњаке (Рударски Годишњак, I, стр. 94). Нема сумње да све ове