Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

241

тектонске појаве етоје у вези с посткретадејским иокретима, а нарочито с олигоценско-миоценским набирањем, које се у источној Србији завршило тек крајем еарматске етаже (Радовановић и Павловић, Терцијар Тимочке Крајине, XIX Глас Срн. Краљ. Акад., стр. 64.). Како угљенити терцијарни слојеви у области Кучаја вероватно такође спадају у Фацију меланопсидних лапора, и како се у погледу квалитета угља и јаке поремећености највише слажу с адексиначким угљенитим слојевима, те ће вероватно као и ови представљати горњоолигоценске слојеве (Радовановић, записник СХХХ1 збора од 10. марта 1907. год.), то изгледа да је ово убнрање најинтензивније било почетком Миоцена. Несумњиво је, дакле, да су се ове појаве много доцније десиле, но номенути јужнокарпатски шаријаж, те према томе немају са њиме никакве везе. Врло је лако могућно, да су се приликом овог последњег убирања, које је, судећи по наведеним примерима, такође морало бити знатне интензивности, слојеви не само раседели у облику обичних и наборних раселина, него местимице и шарирали. Можда ће будућа истраживања у области Кучаја и по источном ободу планинске системе у североисточној Србији констатовати сличне тектонске прилике као што су по Бержерону у долини Јаломице у румунским Карпатима, али ће то и овде као и тамо бити појаве које ннчега зазаједничкога не могу имати с давно пре тога извршеним јужнокарпатским шаријажем. Овај шаријаж, дакле, и по времену кад се десио, и по простору који заузима, представља засебну тектонску појаву, те га с тога треба и одвојено разматрати од поменутих истовремених наборних раселина изван његове области, и од резултата познијих тектонских покрета. Његоваје област у североисточној Србији између источне мирочке кристаласте зоне, поречког гранитсхог масива на југу, и мајданпечке и добранске области на западу. Позније тектонске појаве треба разматрати у вези с њиме само у толико, у ко.шко су утицале на деФормисање првобитне гааријашке плоче и нотом допринеле укупној тектоници североисгочне Србије. 2. Ј. ШихаиловиЛ реФерише о нрвом интернационалном сеизмолошком конгресу ко.ји је одржан у Хагу од 21. до 25. септембра ов. год., и којем је и он присуствовао са задатком: да изложи нову организацију у геолошком заводу за ирикупљање сеизмичких података и начин како се код нас сада врше проучавања трусова. Конгрес су састављали делегати и нарочито позвана лица из свих држава које су приступиле сеизмолошкој .заједници, а на име из: Аустрије, Белгије, Вугарске, Грчке, Енглеске, Италије, Јапана, Канаде, Конга, Мексике, Немачке, Норвешке, Португалије, Румуније, Русије Савезних Америчких Држава, Угарске, Француске, Холандије, Чила, Швајцарске и Шпаније. Србија још није била Формално приступила