Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

243

кина конична кдатна новоиодигнутим сеизмичким станицама у Рејкјавику (на Исланду) и у Бејруту (у Сири.ји). д). Питапе о сеизмологикој библиографији. Централном бироу препоручено је да се стара о годишњо .ј пубдикацији сеизмолошке библиограФИЈе. Тога ради да се установи нарочита публикација, или да се тај преглед објављује у споразуму са издавачима „Интернационалнога каталога научпе литературе", или „интернационалне библиограФске службе", или са „астрономским друштчом". Тим поводом наименована је нарочита комисија Која ће пронисати систем и начин тих публиковања. Чланови су те комисије Б и г у р д а н, Г е р л а н д, К е в е ш л и г е т и, Отлет и Шустер. ђ). Питање о статистици трусова. ИроФ. Ф. А. Форел скренуоје пажњу на значај статистике трусова, која се има одржавати у подесном облику. Герланд је предложио да се статистичко сређивање података о трусовима нрошири чак до доба средњега века. ПроФ. Е. Р удолф предлаже да се по плану, како су израђенп макросеизмички и микросеизмички каталози за 1904. годину, сређују и остали, за тим да се у будуће уведе принцип регионалнога раснореда трусова, онако као што је то урадио Монтеси де Балор, јер се на та.ј начин много боље истиче веза исмеђу трусова и тектонике, а да каталог не би испао сувише опсежан, предлаже да се детаљи нространих потреса изоставе, па да се о томе приложи карта на којој ће се дотични иотрес означити нарочитом бо.јом, а обрада његова да се остави за нредмет нарочите публикације. е). Питање о сеизмичким тутњавама (мисиуфримаЈ. ПроФесор Палацо излагао је детаљно геограФски распоред акустичких сеизмичких нојава, чији узроци још нису довољно познати. После дискусије у којој су узели учешћа нарочито Ван дер ГПток и Лагранж, од.аучено је да се овој особитој појави поклони нарочита пажња, а осим тога препоручено је да се та појава детаљније проучава у Белгији. ж). Питање о брзом саоиштавању великих трусова. Одлучено је да се извештаји о катастроФалним трусовима објављују путем телегра .Фа што пре, као што се то за важније појаве чини у Астрономији. з.) Атлас о трусу у Ђалиарезу. Према одлуци перманентне комисије централни је биро прикупио све сеизмограме од 16. авг. 1906. и публиковао их у једном атласу од 140 таблица, на којима су подаци од 78 станица. У 20 других станица апарати у то доба нису радили или им се сеизмограми нису могли употребити (ту спада и београдска метеоролошка опсерваторија), а 16 станица нису дале иикаква одговора. Атлас су приредили проФ. РудоЛФ и Др. Е. Тамс. 0 њему ће реФеренат другом приликом нарочито говорити. Приказујући ову значајну нубликациЈу, нагласио је проФ. РудолФ потребу, да се на сваком