Просветни гласник

244

сеизмограму озчачава време, на коме апарат бележи (н. нр. гриничко, локално и т. д.), затим, да се не означавају компоненте кдатна, већ комноненте земљиних покрета. У исто време скренуо је пажњу на то, да је већ раније заведена службена употреба гриничког времена. Најзад је нагласио да се сеизмограми имају тако репродуковати, да време расте с лева на десно. и). Научне расираве и саоаштења. II поред великог програма административних послова саошптено је и неколико значајних научних расправа. Због краткоће времена многа су саопштења изостављена, с тим да се наштампају у записницима ових састанака, али су и поред тога неке расправе и извесна саопштења остала на дневном реду, те у делини саслушана. Тако је: Е. Агамемнон расправљао о води као такође о непосредном узроку Трусова, при чему је узео у обзир и вулканске и сеизмолошке податке: Ф. 0 м о р и изнео је у главним потезима паралелу између последњих катастроФалних трусова. Кнез Б. Галицин је објаснио електромагнетско регистрирање и ириказао један инструменат, код кога се изазивање струје и кочење врши перманентним магнетима, а за пренашање се употребљава апериодички ] алванометар. Реакција струје на кретање клатна не постоји. Ова се метода може употребити код сваког инструмента. Добра јој је страна у томе, што се добија у простору, и што се регистратор и сеизмометар могу наместити у одвојеном простору. Поред тога нарочито истиче важност кочница на свима сеизмичким апаратима. Помоћу клинограФа нијо добијао никаквих нагибања приликом далеких потреса. За студију микросеисмичких покрета употребљава он Ребер-Пашвицово клатно у разређеном простору који се одржава непрекидно на притиску од 15тт. Тако је могао констатовати да малих пулзација ириметно нестаје, што се сматра као доказ, да оне више пута долазе од чисто локалних узрока. Слично томе показао је нешто раније и Милне на своме апарату, кад је констатовао да таквих оспилација, које долазе од промена атмосФерског иритиска, одмах нестаје чим се отвори преграда између унутрашњег инструменталног нростора и околног ходника. К. Мајнка је реФерисао о неким поиравкама на сеизмометрима и о своме коничном биФиларном клатну које је недавно конструисао. РеФеренат је потом изложио организацију за прикупљање сеизмичких података у нашем геолошком заводу, показао начин на који су проФ. Вг. С. Радовановић и он приступили статистичкој и картографској обради ових података, и изнео план њихових даљих сеизмолошких студија, што је све саслушано с највећим интересовањем и одобравањем. Нарочиту је пажњу при том обратио на се програм нашег