Просветни гласник

282

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Стр. 33. т. 1. а. Кад се наводе примери за узрочне глаголе (У вечер ме рано лијегаше....) требадо је навести и назив, и објаснити га. Стр. 35. б. Глаголе, по трајаау, најбоље је делити на несвршене (имперфективни, у Лалевића: трајни) и свршене (иерфективни); прве даље на трајне (дуративни, у г. Лалевића: неирекидни ) н учестане (итеративни). Стр. 38. Нетачно је рећи да предлози стављају имена у различне падеже; јер откуда би онда уз један исти предлог могло бити внше раздичних падел;а. Падеж зависи од значења, које има то име у реченици, а то је значење најобичније изражено глаголом. Отуда су на пр. уз исти предлог (на, над, за...) различни надежи према разним глаголима кретања или мировања, на питање где ? или куда ? у вези с ароменом места или стања, или без њега. Све је ово код тих предлога требало поменути. Стр. 39. Пример: Дошао је с мотком место (разуме се: даје дошао....) са секиром — није згодан за случај с два предлога, као ни ови примери: Жесто да се обрадују, иоплаше се... Сем гато нас је преварио... — за случајеве с аредлогом иред реченицом. Сва три примера треба да дођу на стр. 40, где су и други у којима се истакнуте речи јављају као ирилози. Код предлога је још требало навести поделу по постанку: *на иросте или ираве (од, до, из, кад...), на изведене (више, ниже, дуж...) и на сложене (изнад...) с напоменом да с последњим двема врстама обично сто.ји други падеж. (Седнем под дрво; седим цод дрветом; али: Седим, седнем испод дрвета). Стр. 48. За одвајање речце не код глагола, ван она четири случаја (рачунамо и неИу) згодно је истаћи практично иравило (има га баш и у Маретића): ако се не одвоји од глагола у перфекту, онда се одваја и у свима осталим чистим глаголским облицима. (Он није стао — од: не стати; он је нестао — од: нестати). Стр. 51. т. 2. Непотребно је нарочито истицати да у номинативу стоји и „цривремени'' („предикативни") додатак, кад сенекаже: „ако је додатак подмету". То је, у осталом, требало поменути код шестог падсжа, као нешто особено. Стр. 52. Кула ЂуришиКа — није: „(или: — ћева)" него: ЂуришиИа, те је нетачно да је :ценитив припадања обичан и од презимена, него треба додати: „у множини." — Пример: Заслужио је наклоност цара, владе и народа — непоуздан је, те би и његово правило (стр. 51.): „Кад се припадање односи на више речи" вредело поуздано онда, ако би се додало: „нарочито ако све те речи значе исто лице, ствар," иначе је обичнији присвојни иридев. (Разлика је: У име цара и краља — једно лице — и: У име царево и краљево! Отуд: У име оца и сина и духа). Стр. 59. Примере из т. 1. као: Пак ти идеш цркви 1 Ј аваници (и остала четири за тим) требало је издвојити у засебну напомену о значењу циља, па уз то истаћи и разлику између тих случајева и оних где јо датив с предлогом к, јер је у овима само значење иравца. Али први цример за овакав случај (стр. 62) не би смео гласити: Сваки дан иде к својој кући. (Разлука је: Отишао је цркви — и — Отишао Је ка цркви т. ј. у том правцу!) Стр. 60. Тачку 3. и 4. требало би саставити у једну (<1а<;. сотт. е1с.) а одатле издвојити у засебну напомену примере за датив место генитива (посесивни и др.). С том пак напоменом ваљало би свезати случајеве с дативом уз гл. јесам у значењу припадања ( Лаву су јаке ноге, т. 6. а); исто