Просветни гласник

320

ПРОСВЕТНИ ГЛ.ЛСНИК

У овим двема идилима, читаоци Давидовићеви имали су неку врсту Павла и ЈВиргиније; јер оне изузетно од остадих, својом умереном сентименталношћу, својим добро погођеним цртама и прилично тачном опсервацијом, доиста донекле подсећају на чувено Бернарденово дело. Мало је само чудновато у „Првоме пдовцу" откуда неко може заволети девојку, коју никада није познавао нити кадгод видео. Но кад с& ту и богови мешају, а Амор извршује њихове налоге, онда је смисао већ дакше разумети. По извесним својим мотивпма ,Први пловац" као да има неке сличне црте и са оним што је Вук забедежио у своме Тјечнику. „Узео калуђер Светогорац мало дијете мушко (Код Геснераженско), док још није знало за се, па га однио у Свету гору и онамо га отхранио и научио књизи. Кад му је било већ око осамнаест година (Мелида је у седамнаестој, сразмера развијања, дакле, сасвим тачна), онда га поведе уза се као ђака, и пође амо у свијет да иипге. Кад дођу у прво село, а то дјевоЈке ухватиле коло па играју — ваља да је била недеља или какво весеље. — Кад угледа ђак девојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: „Шта је оно духовниче! шта је оно?" А калуђер као намргођен, одговори: „Не гледај онамо синко, нити питај шта је : оно је ђаво". Онда ђак најумиљатијим гласом рече : „Дела, духовниче, Бога ти, да купимо онога једнога ђаволка , па да га поведемо намастиру" (Сриски рјеччик, трећс издање, стр. 152—153). (Наставиће се)

РУЗЕЈ СРЦСКЕ ЗЕЈУГ/БЕ ГРАЂА ЗА ФЛОРУ СТАРЕ СРБИЈЕ И МАКЕДОНИЈЕ

Исти разлози и побуде, који су напоменути у Уводу Грађе за Фауну Старе Србије и Македоније, руководили су управу Музеја да приступи објављивању проученог Флористичког градива из ових двеју покрајина. Са овим прилозима Флори Старе Србије и Македоније, Музеј Српске Земље отпочиње објављивање и радова из оне области ботаничке, која снада у његов задатак. Начин развијања Музеја, а нарочито оскудица у потребним и подесним просторијама за ботаничке збирке, учинили су да су ови радови тек сада дошли на ред.