Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВБОТ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

459

На више места спојен му је прилог не с глаголом. Ово, до душе може бити и коректорска грешка али и на то треба пазити код дечјих књижица. Оне морају бити безусловно без погрешака. Али оне су неизбежне и у овој књижиди, ма да се писац старао да их не буде. На стр. 26 баш јако стрче и кваре емисао онај „дектор " (м. доктор) и „Стева у сад гледа" (м. Стева у сат гледа). Техничка израда књиге је врло добра а и дена (0,50 д.) није претерана. Узимљући у обзир: што смо ми данас у опште оскудни у овој врсти дечје књижевности, а и оно све што се јавља на дечЈОЈ певанији после Змаја нити је критично, нити је за децу, држимо да ове Глигорићеве несме може Гл. Просв. Савет препоручити за иоклањање деди о годишњим испитима. После ове књижице као лошија по изради долази Најбољи друг од Саватија Грбића учит. У овој збирди налазе се 33 стварчиде: песмице, приче, бајке, изреке, погађања и т. д. Ово је једна од оне врсте збирака каквих има доста у нашој дечјој књижевности и које је најлакше саставити. То су „сунцокрети", „љубичице" „венци" „ђурђевци", „градине" и т. д. које је „саставио", „прибрао", „нриредио", „уредио", „оплео" и т. д. оваЈ или онај познати дечји писац који је вичан претакању нз једног књижевног суда у други. И оваке збирчице, па баш да су приређене и по „методн иретакања", могле бп корнсно послужити омладини кад би се мало више пазило при одабирању грађе. Али триат г онако као у кош све што при прелиставању човеку до руку дође нема вредности и од штете је. У овој збирци г. С. Грбића има и лепих, пробраних стварп а има и ненодесних. Ну нре него што даље о њој што рекнемо имамо озбнљно да му замеримо то што бар у садржају нијс назначио одакле је шта узео. Иначе овако како је издато, изгледа, да је он сам све написао. Међутим то не стоји. И овакав начин служења туђим стварима није донуштен. Незгодне су ствари у „Најбољем другу": Еладенац и иутници, Жудри свегитеник, Цар и сиромашна старица. У првој причици тражи се од детета да нешто протумачи ношто ни сам писац нити је хтео нити је могао. У мудром свештенику изнесена је некаква шпекулативна тенденциЈ 'а како је динар свештеннков, који је поклонио неком сиромашку, донео овоме срећу! Ова нрича је унесена у збирку само тек да књига буде шго већа. У причи Цар н сиромашна старица износи се како је некаква Саба имајућп јаку жељу да што год приложи за цркву смпелила да изигра цареву забрану тиме што је за својих 5 пара купила сена и дала да иоједу волови гато су вукли камен за цркву! Бајка како је слепи миш добио крила и ако је доста занимљива није нодесна за оваку дечју књпжицу с тога што ствара код деце забуну о пстинитости, јер у школи, деца друкчије уче а ова књижица му друкчије каз]'је па неће знати коме ће да верују, и тада им овака књига неће бптп „најбољи друг". Исто тако невероватну ствар износи и прича: Пас — стражар, у којој се онисује како се неко исето, за време буре на мору на кули светлиљи само сетило и звонило у звоно за време неке оиасности! Највећа махна ове збирчице је у томе: што се састављач, одабирајући градиво, није могао да отресе оне иреживеле тежње за придиковањем о