Просветни гласник

492

Призренско-тимочки говор. Косовско-ресавски говор. Сремско-шумадиски говор. Зетско-босански говор. Хрватски (чакавско-икавски) говор. Острвско-истриски (чак.-икавски) говор. Из овога се види — а то се види још боље из IV—V главе споменутога дела — да сремско-шумадиски говор није никакав самостадан гдавни диалекат, као што ми принисује Решетар. И све остало што он изводи из тога, нетачно .је. После многога лутања Решетар најзад (ст. 14—17) долази до погрешног резултата да ја у основи сремско-шумадиског говора видим јекавски говор, и да је на овај утидао екавски. Баш је нротивно од тога тачно (види код мене стр. 32—40), пор. на нр. стр. 33, где се изрично тврди да у основи сремско-шумадискОг говора имамо главне црте косовско-ресавског говора (т.ј. црте једног екавског говора), које су биле изложене утицају других, а нарочито јекавских диалеката. Ова поставка дискугована је код мене у разним иравцима, али њен смисао који Решетар никако није схватио, свугде је исти. Новији .јекавски диалекат Решетар (ст. 22) по мени назива босанским; он га сам назива „херцеговачким"; али код мене стоји (ст. 10) да га треба називати „херцеговачким"! Решетар вели (ст. 22—23) да би диалекат Босие и Херцеговине по мени требало иоделити на три диалекта; он их дели на две групе. А код мене (стр. 48 — 56) је казано да се географски иоложај оба диалекта Босне и Херцеговине најбоље може одредити тако ако се, као што је онде показано, њихова област подели у три дела; али са диалектолошког гледишта ја сам свуда говорио само о два диалекта. Ту су, дакде, помешане две сасвим разне ствари! УнућујуКи на стр. 49 моје књиге. Регаетар каже да сам ја све икавске диалекте схватио као поштокављене чакавске говоре. Али то је нетачно. На стр. 49 ја сам навео закључке из једног Решетаровог мишљења, а ја о томе говорим тек на стр. 52 — 54, где сам изрично казао да су међу икавцима већи део сачињавали такви штокавци који су били под чакавским утицајем, али да због тога још нису морали бити штокавизирани чакавци; а други део таквих штокаваца могао је бити и чакавског порекла. — II тако даље. Ни онде где Решетар заиста даје критику мога мишљења, не могу се с њим сложити. Он каже, на пример, да се старосрпски говор

/ I Штокавски

II Чакавски

(I1 _