Просветни гласник

494

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Има још неколико напомена (стр. 29—58) о границама штокавских говора, о штокавско-чакавским и штокавско-кајкавским смешаним гопорима у Сдавонији, и некодико бележака о досадашњим истраживањима у области штокавског диалекта. Стубац 59—154 обухвата Фонетику. Мада је о појединим гласовима јекавског говора говорено опширно, ипак је ротко дат одређен резултат, зато што је материал готово увек непотпун. Најопширније Решетар говори о Ђ (стуб. 59—90), о полувокалима (стуб. 90—98), гутуралима (стр. 118—123), и гласовима 1) (стр. 133—139). Зато ћемо и ми прво говорити о њима. Решетар (у § 24) каже да нема ниједног диалекта на српском земљишту ко.ји би у свима случајевима за Ђ имао исти реФлекс. Прво, то није тачно: у косовско-ресавском говору који је Решетар потпуно изгубио из вида, а који је екавски, непознато је и оно неколико одступања сремско-шумадиског говора од екавског изговора (сгубац 68), тако да му се не може одрећи један изговор с погледом на Ђ; друго, таква деФиниција, кад се узму у обзир историски односи тих говора (т. ј. сремско-шумадиског и Јекавско-икавских говора) — и уопште није тачна. Како су ти односи такви да морамо претпоставити у целој области мешања, стапања, померања диалекатских граница, то не можемо ни за разнородне појаве Ђ у разним диалектима који су на тај начин подлегали сталној асимилацији и мешању те стекли многа одступања од правилног, употребити мерило коЈе се узима за нојаве са независним развитком. Нстина је да се у сваком поједином случају не можо тако лако да нађе и разлог одступању, и да се у понеким од њих можда никад неће ни наћи, али то ипак зато није разлог да се мисли да је то одступање постајало од вајкада. Рлавна тачка Решетарових напомена јесу смешани диалекти у Вировитици (стуб. 77 и д.), у Жеичу, и Јабланици (стр. 81 и д.), који (у Вировитици) имају и место Ђ у дугим слоговима, а је у кратким или, (у Ж. и Ј.) ије у дупш, а и у кратким слоговима. Решетар је хтео да нам ту даде Фонетско објашњење (82—84), али и он сам сумња у њега. Ово нису једини диалекти те врсте на земљишту јекавско-икавског говора; али да они не могу имати велике вредности, јасно је из гога што су они заиста погранични диалекти између јекавских и икавских говора; а да у таквим смешаним диалектима један од измешаних облика у једном правцу, а други у другоме, може да освоји, опште је позната ствар. Решетар је од горњих говора с правом одвојио Мухамеданце из Подгорице и околине, који исто тако имају у дугим слоговима дуго а у кратком је, зато што нас њихов изговор у дугим слоговима (цп е лп) упућује на гласовни процес. Само бих ја додао да се такав изговор Ђ у Црној Гори (на пр. у катунској нахији) понекад