Просветни гласник

ОЦЕНВ И ПРИКДЗИ

495

може наћи и код православних (ци е љи, сни е г), тако да се понекад и код њих може чути п место и е . Решетар је одавио тош говорио о дифтоншком изговору Ђ у неким крајевима (Агсћ. XIII 591 и д.). Он је још тада, што се тиче крајева јекавске обдасти, несумњиво имао право у главном; али су му се поткрали неки недостатци којих се он ни сада није ослободио. Полазећи од свога личнога изговора, Решетар је утврдио да у виек исто као и у риека (јоиека Агсћ. XIII 593; сад риека стуб. 87) има дифтонг који у впјек даје два слога са « акцентом. Ја сам чинио посматрања и покушаје на разним тачкама .јекавскога говора, и дошао сам до уверења да је у случајевима виек и вијек, р/лека и ријека код истих лица свеједно да ли имају ј или 1 које се једва чује, јер акценат, ако је"или 1 у једном случају, остаје такав и у другом, т. ј. виек= вијек, р^ека — риуека или и обично виЈек, ри'ека. Да ,је то тачно, то потврђује и изговор који се транскрибује на пример са впјек. Решетар би то хтео да објасни као продужење гласа е у слоговима после акцента, Али то је нетачно, јер се таква дуљења кратких вокала у слоговима после акцента могу констатовати само у појединим локалним диалектима, и то само у малој мери, али ова појава код Ђ је готово опште јекавска. Она се објашњава баш тиме што је на оба вокала .акценат тако да се један од њих изговара дуже или краће, према изговору " акцента. Тако се може објаснити и полудужина гласа е у ријека, коју је Решетар забележио у Никшићу и у другим местима. Само има да се постави питање да ли се впјек, ријека (по Вуковом писању) говори гдегод на земљишту јекавског диалекта. Решетар одриче изговор ријека са \. Али му ја то одлучно одбијам, .јер такав изговор несумњиво постоји у области јекавског говора. Ја сам га констатовао у овим крајевима: у Подрињу, у јужном диалекту ужичкога округа у Србији, у сјеничком крају, и у црногорској Морачи. Вероватно је да се он може наћи и у другим суседним крајевима. Што се тиче впјек, у поменутим крајевима може се врло често констатовати виек, виГек поред вијек. У Вуковом иисању впјек, што .је врло приближно поменутом изговору, ја видим само један компромисни начин писања, помоћу кога се могу избећи сва одступања живога говора, и које је постало код Вука на основу посматрања и опажања да један акценат обично не стоји на више слогова. Тврдња Б. Л.аставице, коју Решетар наводи (стр. 88), да у Л.ици Ђ увек постаје 'е или је, тачна је, изузимајући нека одступања. Између те две крајње тачке, јекавских источних диалеката у горе наведеним крајевима и најзападнијима у Л.ици, могу се на различним местима у Босни и Херцеговини наћи различне ниансе 33*