Просветни гласник

496

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

горњега изговора. Ади ја у то, као ни у историеку страну тих гласова, овде нећу улазити. Што се тиче полувокала, код Решетара, сем неколико тачнијих напомена, нема ничега новог. Питање је да ли данашњи изговор г> у зетском као Ћ мукл.о е" или „широко ае" служи као основа нрелазу ч> у а и у другнм срнским говорима, или не. Решетар је склон да одговори да служи, али мени је то врло сумњиво, без обзира на то што је оно у у неким ћирилским, глаголским и латиничним споменицима замењено са е. Исто тако је остало нејасно питање о загонетноме гх у генитиву плурала. За деФинитивно решење питања о х у српском језику, и Решетар се нада да ће тек специална испитивања дати објашњења. Али ту ваља истаћн баш то да се х у српском, мада у већини диалеката сасвим нестаје, у некима, на пример у прчањском диалекту у Боци, у свима ноложајима прелази у г: догодпт, греготп, итд. место доходпт, грехотп. У објашњењу Решетаровом (ст. 121) треба нешто исправити: х, које је тако постало експлозивним гласом, изговорено је сигурно и овде са смањеним спирантским елементом, као што се то иначе понекад догађа и у другим диалектима. (на пр. код Мухамеданаца у Босни, и сл.); такво х личило је више на експлозивне гласове него на Фрикативне гласове, и то не због тога што је изговорено спирантски него зато што је трење код њега иостало слабије. — За констатовање преласка х у в Решетаров материал (стр. 120—121) није довољан. Познато је да католици и Мухамеданци којн су у Босни и Херцеговини икавци, имају шЛ, жј , а по некад ј место шт, жд и 1) других штокаваца. 0 томе вели Решетар: „Али данас, кад се више не верује да су дСрби" и „Хрвати" као два оштро подвојена народа заузели своја садашња седишта на Балканском Полуострву, и да су говорили два оштро раздељена диалекта или чак језика („штокавски" и „чакавски"), — данас се до душе допушта да је међусобан утицај разних српско-хрватских говора могућ и да заиста постоји, у толико више смо спремни да признамо да је од почетка могло да буде таквих иначе несумњиво „штокавских" диалеката који су према правилном штокавском К— шт — жд по правилу или бар делимично имали реФлексе ј — шИ и жђ којих има и у „чакавским" диадектима. Да, ја идем још даље, и мислим да су већина штокавских диалеката који јол и данас претежно имају шК место шт, и делимично ј место прави „штокавски", а не можда „поштокављени" говори; јер и ако ови, како их ја краткоће ради називам, шИакавии делимично живе у кра.јевима где се (мислим на северну Далмацију, хрватско Приморје, и вероватно и један део северозападне Босне) у старија времена чакавски диалекат штокавизирао, то никако не доказује да је старији чакавски диалекат поступно по-