Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

497

штокављен; јер ми знамо да се баш у тим крајевима старије чакавско становништво повукло од наваде Турака, и да је замењено новијим штокавским насељеницима" (ст. 134). Ја мислим да се нетачност Решетаровог мишљења најбоље види из овога цитата; стога сам га и навео у целини. Ипак ћу још нешто додати. И ако се данас заиста у „штокавском" и „чакавском" гледају два диалекта једнога језика, мада сс признаје међусобан утицај њихон у великој мери, мада штокавско-икавски говори нипошто не морају бити „поштокављени" а не прави „штокавски", ипак се ни данас нп у будућности неће отуда правити они закључци за које се Решетар осећао позван. У поменутим чакавизмима, ако добро разумем Решетара, не треба видети ни утицај од стране чакавског говора, ни ништа слично, т.ј. ти чакавизми могли би да буду и „изузетци" штокавских говора који потврђују правило, тј. штокавизме, као што Решетар обично тврди у сличним случајевима, мада он у главном допушта међусобни утицај диалеката! Ако може бити спора о и место Ђ, да ли поводдолази од чакавских диалеката, овде не може бити сумње да су те појаве из чакавских говора. Само је спорно питање како их ваља објашњавати у икавским говорима: Решетар би у томе могао имати и право да ти диалекти не морају да буду „поштокављени", то ни ја никад нисам одрицао, али ипак на крају крајева такве особине могу бити узете само из оних диалеката који су са правим чакавским били у уском додиру, или су и сами некад били чакавски, па су после поштокављени. И кад Решетар и сам признаје да је било и чистих чакавских диалеката у Босни и Херцеговини све до ХУ века, то су они могли на своје суседне диалекте и пре него што су потпуно истребљени у XV веку, утицати тако да су тим диалектима дали неке своје црте. Али ја мислим да се не може рећи да су они потпуно искорењеви, и држим да су се заостали „чакавци" у толико лакше могли асимилирати у маси других „штокакаца" што је њихов број био врло мали; они су, у сваком случају, чакавизме у једном делу штокавскога диалекта у Босни и Херцеговини још појачали и умножили. А како се бар у једном делу Босне и Херцеговине штокавски диалекти са чакавским не само додирују, него су се на терену некадашњих чакавских говора делимично и распострли, чиме се прави чакавизми икавских штокавских диалеката у опште дају објаснити ако не као позајмице или остатци од њих?! И помепуте црте нису само једини чакавизми у тим диалектима. Ту спада ј место љ у тим диалектима (стр. 123 и д.), м = н на крају слога и речи, случајеви као реети, и сл. (стр. 101), јати и сл. И неки облици могли би бити тога порекла, на пример генитив плурала без п, датив пл. на ом и сл., мада ,је код њих врло тешко одредити шта представљају у сваком поједином случају, зато што су били познати и староштокавском. Све то јасно показује да овде