Просветни гласник

БЕ ЛЕШКЕ

6ЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Школске собе за слободно после подне (Ђачка Склоништа). Ове су собе отворене у Шарлотенбургу за децу сиротннјих класа, која често немају у хладно вреле каквог топлог и довољно светлог простора у родитељском стану. Треба да им се овде пружи ирилика да сврше своје лшолске радове и да се забављају читањем добрих квига, гледаљем слика, и т. д. У том циљу стоје деци на расположењу подесне књиге и часониси у довољном броју. Надзор воде учитељи за нарочити хонорар. Посета је ових читаоница била жива. Особито су и учитељи могли утврдити напредак у изради домаћих радова. Обласна управа у Потсдаму препоручила је ово уређење подручним областима као иример. * Читаонице за децу. — Оваке читаонице основала је у ФранкФурту на Мајни тамошња народна библиотека у вези са одбором за дечју ке.ижевност учитељског удружења. „Кипз1 ;уаг(;" прнмећује на то: Све бива мањи васпитни утицај, који на своју децу могу вршити запослени родитељи; с тога нам треба места, где ће деца под разумнпм вођењем доћи до добре лектире. Како је овај покрет у нас још тек у почетку, смемо обратити пажњу, да овде има различитих путева. Придавање дечјих читаоница народним библпотекама у неколико је „незваничан" пут, којим родитељи ндт, да набаве својој деци добру лектиру. Опасност је близу, да се иде искључиво овим путем; то би значило занемарење снага, које би пре ваљало нозвати на посао, т. ј. школа. Морало би се покушати, да се и привуку овим новим задацима. Има школских библиотека, има учионица по читаве сате празних подесно уређење ових књижница, употреба учионица за читање били би тиме могућне стварп. Друго је, што се не може остати при дечјим библиотекама. Ово се показује већ у Америци у пракси. Деца хоће не само да читају, већ и да играју или да им други чита. Било би и неразумно, деци непрестано пружати само лектиру. *