Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВА

617

кроз Нросветни Савет! Значи, дакде, да тај Просветни Савет нема лначаја онога који би требао да има. Саи Просветни Савет уређен ј,е тако неерећно да често пута његово решење по овом или оном питању зависи од тога који су чданови Просветног Савета тога дана (мучајно се десили у седници! Да су се десили други, може бити да би и решење друкчије пспадо.! (Више гдасова: Тако је!). Дакде, Просветни Савет по своме уређењу данас нема ни свога правога задатка, нема сталности, хомогености ни иницијативе; и кад га упоредимо са једним старим Просветним. Саветом, видећете како смо далеко уназад отишли. Стари Просветни Савет одликовао се ире свега тиме што су чланови тога Савета имали да врше ту Функцију дуже време, па су према томе могли да унесу и неке сталности у своје посдове. Одбор за Просветцете т. ј. први Просв. Савет имао је своју сонствену иницијативу, т. ј. он не решава спољна питања, која му упућује министар просвете као дневни ред, него је посматрајући просветне послове сам могао да стави на дневни ред и таква питања, која сматра као потребна, да се од његове стране упуте министру просвете. Па чак, шта впше, мало је у том ногледу и претеривано: у закону је стајадо да се решења тога Савета шаљу министру просвете, и' ако се он не би с тиме сложио, он би морао наводити своје побуде, па кад се Савет не би с тиме сложио, онда би то ишло господару. Из овога се види кодико је важности придавано Просветном Савету онда, а како се он данас често обидази и не саслушава за ствари ко.је су иначе од врдо великог утицаја на просвету. Сама инспекција изискује да су иосвршавани неки послови у средњим школама. Ми немамо још ии наставне планове као што треба; наши програми у средњим школама, то нису више програми, то су садржаји какве књиге. Ми немамо никаквих инструкција којих би се држали наставници при предавањима, и сад тим људима, којима држава ништа није учинила, поставити за надзорнике људе за које је питање, да лц ће моћи користити. штогод у том погдеду. Ниједног наставника средњих школа није било који није био сагдасан са тим и убеђен у то да је инспекција у средњим школама веома потребна. Али је раздика између нашега схватања и схватања, какво је заступљено у прописаној инспекцији од Министарства Просвете у томе што ми схватамо задатак инснекције сасвим друкчије. Ми сматрамо да су сви носдови у средњој школи само делови, само гране једнога истог дрвета, дакле само Функције једнога истог организма. Нити може бити речи о наст.ави, ако шкоде нису организоване као што треба, нити може бити речи о васпитању, нити о васпитној настави, ако све не стоји у вези, ако не произилази из једне идеје. Хоћу тиме.да кажем то, да су васпитање и настава, и дисципдина и цео живот школски тако повезани процеси међу собом, да не. може