Просветни гласник

618

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бити говора о томе, да се инспекција вргаи само у појединим дедовима тога бића. Школа је биће, и то се биће мора посматрати у свима појавама својим. У акту који је Министарство Просвете иослало гимназијским уиравама, и у коме оно казује своје мисли о надзору како се он има извести, има једно место које казује задатак инспектора. Ту се каже ово: „Једини правилан и успешан надзор је онај који се врши у току целе школске године" (Са свих страна:Тако је!). Али се одмах затим у том акту каже: гдавни је посао на који надзорник има да обрати пажњу овај: да ли су наставници вршпли своЈУ дужност по закону и прописима; да ли су прешли градиво које прфииси траже; да ли су радили методски, као и то да ли су ученички успех оцењивали правидно. Кад се све ово узме заједно то би био само један део правога задатка инспекције, јер, као што видите, овде нигде нема речи о ономе што је у средњим школама ипак најглавније, а то је васиитна страна и утицај наставе на васпитање, него се више обраћа пажња на то: да ли су испуњене неке погодбе, које могу чак бити и испуњене, па да школа тиме није много добила. Али важноје оно место, најважније јеуправо оно место у г. Министровом акту где се каже: да је задатак надзора да оцени да ли наставници раде методски и колико се резултат пихова рада види на ученичким одговорима Ја мислим да кад .је то капитална тачка у дужностима. инспектора нпд средњим школама, да је онда свакојако на првом месту потребно решити: који су то људи, какви су то људи, који ће да надзиравају методски рад наставника средњих школа? Не само за рад у овој или оној школи, него уопште за сваки рад у школи важи једно: да то није наука, да је то вегатина. Па чак и представници Педагогије, ма да је „наука" ласкав назив, нису толико тесногруди да кажу да је њихов посао чиста наука, него признају да је то већим делом вештина. Наш је посао занат. Посао у средњим школамаје занатски посао и према томе је сасвим природно, да само она.ј којијетај занат радио, или који га ради, да само он може имати мишљење о том, како тај поеао треба радити; док онај који тај посао није радио, изгледао би у најмању руку смео, кад би давао некакву директиву у послу који сам није радио и који често пута поред све величине и свога знања и своје личне интелектуалне вредности не може да да, јер се изиекује праксе и искуства иа да се то има. Дакле, што се тиче задатка инспектора, ми га сматрамо да је он много важнији и шири него што је он схваћен у акту Министарства Просвете. Ипрематомекад се ми изјашњавамо : да јенадзор над средњим школама потребан, не значи то исто да се слажемо са. сваком инспекцијом, него само са онаком инспекцијом, каку смо је ми одредили и како је