Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

653

ПРЕВОДИ С НЕМАЧКОГ У СРПСКИМ ЗАБАВНИЦИМА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА (Прилог Историји српске књизкевности) написао М. Ст. Станојевић

(НАСТАВАК) Позната немачка збирка Ђег РћИозорЈг (пг <1ге РУеИ, садржи, поред више нриповедака од разних књижевника, и неколико критичких проматрава и писама о Л.есинговој Емилији Галоти 1 , Гетеовом Бертеру 2 и другим незнатнијим списима из тога времена. Стејић са својим „Лас Касасом" нпје учинио најбољи пзбор. Енгед је имао у наведеној збирди и бољих ствари, иа је стога требадо узети оно што је најбоље, ако се мисл.и /10 да српска књижевност не може без њега бити. Мал.о је бољи избор учињен са преводима у Забавама за 1832. Под натписом „Доеетљиве забаве разума", Стејић је превео неколлко одломака из разних страних писада: Рабнера, Виданда, Волтера и Франкдина. У томе своме раду слтжио се и нознатим немачким часописом Ђег 1еизсће Шегкиг, који је у времену од 1778—89, уређивао Виланд. Одломак „Весеље" (диадога између Диогена и ДиоФанта), преведен је из Видандова деда ЖасМазз Лез Ђгодепез коп Згпоре. Аиз ешег аНеп Напс1зсћг1Ш 3 . У њему је гдавно тежиште доказивање да се свака врдина као мати најбољих весеља, сдаже са сваком невином радошћу (БЈе Тидепс1, сће веЊз!; (Пе МиМег с1ег ћез1еп ГгеиЛеп 181, уег1га§1 81сћ пи1 је<1ег 8сћиИ1о8еп Ггеи(1е). — А које су радости невине? Пита ДиоФант. — На то ти не могу одговорити, веди Диоген, ади ти бар то могу казати које нису невине... ПГто си се ДиоФанте заруменио? Ти се бојиш да ти не споменем постељу (ВићећеИ) врде Лизистрате 4 .

1 Иеђег ЕтШа 6а1оШ, уоп Ј. Ј. Еп§е1. ВпеГ 1—4. 2 ТЈеБег <Пе Бе1с1еп Дез јипдеп Л\ г егЉег. Аиз етет ВпеЉ топ Сћ. багуе. 3 Ово дедце изашло је првипут 1770, под натписом ЛгаЊдеп Лев 1)годепее. Горњи назив дади су му издавачи тек доциије, према неком старом латинском рукопису: Шодепгз Зторепагв ЋеИ^иа. У целокупном издању Виландових дела од 1855—7, ове заоставштине Диогена из Синоие, изашле су у XIX свесци Сћ. М. "УУгекпЉ ааттшсће 'УУегке, 1ф2. 1857. Узети одломак је у чл. 32. стр. 83—89. 4 Писац је овде сигурио мислио на познату комедију АрпстоФаиову Лизистрата, К0 ЈУ су неки критичари огласили као иеморалну. Међушм доцније се потврдило да то није истина. У такоме комаду нема ничега неморалнога, где атињанка Лизистрата предлаже свима атичким женама (атинским и спартанским). да сложно одбију

просветни гласник, II књ., 7 и 8 св., 1909.