Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

661

„Господична" нам прича о грлидама (као да у оригиналу стоји Тиг^еИаићеп!). У Забавнику за 1336, имамо од исте „списатељице" А. Е. 0. два превода: „Аљина од ликовог платна" и „Красан пример доброчинства и благодарности". Од- кога су писда ове причиде узете А. Е. 0. ништа не каже. Но и остале приповетке у томе Забавнику су без назначења својих аутора. Од тога ваља изузети два састава из Хердера („оца путујућег сад (1836), по Србији Варона Хердера") под натписом „Вечити терет", и „Повереније и верност". Ма да ни ту није све забележено како би ваљало да буде, јер је „Вечити терет" (Б1е ешде Вигс1е), остао без икакве напомене да је преведен из Хердера. Још много горе стоје, са означењем писаца, Забавници за 1837 и 1838, које је под именом Уранија уређивао Димитрије Тирол. Истакнутији писци који се у овим двама забавницима помињу јесу Ј. Н. 2е<Ш12 (1790—1862), познати А. 0. Ме188пег, ОоеШе, и 8с1п11ег. Од Гетеа је (у Уранији за 1837) превео хрватски песник Антун Михановић један од најзначајнијих одломака из Фауста. Тај одломак је из познате сцене „Мартин врт" (МагШспз 6аг1еп). Преводилац је исти Фрагменат ставио под наслов „Бог", јер је Гете доиста у њему изнео своје мишљење о Богу и веровање у њега. Када Грета пита Фауста да ли он има какве вере, иде ли у цркву и верује ли у Бога, овај јој одговара да нико, па ни он, не сме поуздано рећи ни ја верујем у Бога, нити опет ја не верујем у пега. То је ствар субјективнога схватања, главе и срца. А оно што попови и неки филозофи дају позитивне одговоре да Бога заиста има, то је само иронија и будалаштина једна (Шге Ап1"№ог1; 8сћеМ ииг 8ро1). Ако човек има склоности и осећања ка неком вишем бићу, онда га он може звати како хоће: срећа, срце, љубав, бог, сасвим је свеједпо. Што се мене тиче, вели Фауст, односно Гете, ја за то немам имена. Осећање је све и сва, а име је само клеиет или боље дим који пре помрачава сјај божанства, но што га јасно представља. Јсћ ћаће кешеп Катеп ОаГиг ! беШћ! 151 а11еб, Ј^Гате 151; 8сћа11 ипЛ Каисћ, 1Јтне1)е1пс1 Н1тте1б§1и1; (Ја имена нејмам Зањ ! Чућење је свеколико ! Име бо је глас и дух Омаглујућ' рајски жар). [Л. МихановиА.]