Просветни гласник

664

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

му је необично чиет, а стих у пссми пун ритма и хармоније. Једино што му се може замерити то је недовољно сликање људских страсти, и неверовање у оно што пнше. Недостаје му дакле убуђеае, а каткад и осећање. Тенденција преведеног комада Цедлицовог је она иста коју често налазимо и код других старијих немачких драматичара, нарочито код Коцебуа. Наиме: истицање нецивилизованих људи над цивилизованим; изношење веће племенитости код робова него код госиодара. Када роб Сајд, због неке мале кривице, моли свога господара Дон Ариаса, да га не срамоти преко града, на очиглед толико људи, и по том затвара у тамницу, — овај за то неће ни да чује. А кад се, не знам каквим случајем, у истој гвозденој прегради у затвору нађе и Ариасова жена Фдора са дететом, и када их је роб без по муке могао убити, он то не хтеде учинити. На молбу свога бившега господара (Ариаса) Сајд поштеди живот женин и детињи а сам се убија, са последњим уздахом: „Бог нек вас благослови! — то је моја освета!" Дела игра тече доста глатко, нема великих погрешака у цртању карактера, а диалози су живи и са прилично емоционалном јачином. Но преводилац ипак није учинио најбољи избор. Цедлиц је имао лепших позоришних комада, па је ваљало њих преводити. Али судећи по овој драми, и ио маломе броју превода од овога писца, изгледа да га наши преводиоци нису добро ни позвавали. И ово што је од њега преведено, више је случајно, и по свој прилици из каквога бе•чкога забавника.

(Свршиће се)