Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Методика Историје, израдио Мих. М. СтанојевиК, учитељ. Београд. Нова Штампарија „Давидовић". 1909. Страна 112. Историја има у себи врло много васиитних момената и због тога заузима веомаугледно место у наставном програму народне шкоде. Пошто говори о догађајима, који су се збиди временом и простором далеко од нас, она долази у најтенсе предмете. Ово вреди нарочито за наше прилике, јер се предаје врдо рано, када деца нити имају довољно претходних знања, нити су тодико умно развијена, да могу разумети историјске догађаје. Уз те тешкоће долази и неправилна обрада овог предмета. Настава из иеторије не пружа конкретне и типске примере, већ се служи сувопарним саопштавањем имена, бројева и догађаја. Место да утиче на осећајну страну и образовање воље, она се једино обраћа памћењу! Ми не изобилујемо списима, који би излагали савремене методе појединих наставних предмета. Шта више у томе смо врло сироиашни. Да би попунио празнину, г. Станојевић нам је ире три године пружио „Методику земљоп. наставе", а сада нам ево даје и „Методику историје," коју овде приказујемо. При писању своје књиге писац се послужио осем наше сиромашне педагошке литературе и најбољим немачким методикама историјске наставе, као што су од Руша, Розенбурга, Рудеа и др. Ма да књига није велика, опет даје јасан одговор на сва важнија питања, која се односе на методику историјске наставе. У приступу, који захвата седам страна, износи у главноме све, што треба претходно знати при изучавању методике овог предмета. Ту се објашњава појам о историји и причи, говори о подели историје, њеном задатку, узрочности и последици догађаја, историјским идејама и личностима итд. Књига је подељена на петнаест глава. У првој се износи укратко историја методике ове наставе. Ту су гледишта Коменскога, Лока, Русоа и др. ФИлосоФа, а завршује се историјском наставом у Француској и Енглеској.