Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

561

нзвода, који немају заједничких чинитеља, на према томе и немају друге мере сем 1, међутим наставник ставља да је мера 0 (нула). II, наравно, тешко томе, ко није тако израдио! Наставници пак који су предавади математику у Ш 4 и Ш 5 и у разр. марљиво су прегледали задатке ц понрављали пх, само је овај последњи отишао у крајност, тако да ако ученица често прави иогрешке у једном задатку или је задатак недовршен, он јо.ј изради цео задатак. Оволика марљивост и преданост јесте лепа особина наставникова, али није потребна, кад наставник првог следећег часа на табли пред ученицима изради задатак и објасни га, тражећи при том да му се свака ученица јави за објашњење. Наставник је нов, ове године први пут је ступио у службу, и да има правог инструктивног надзора, вршилац његов иоказао би му бољи начин, којим ће себи олакшати труд и ученицама бити од веће користи. Поред овог прегледања и поправљања код писмених задатака нз Математике, при њихову разматрању констатује се још једна врста нехата наставничког и једон аостуаак, коме је требало стати на аут у име аравичности, кад већ сами наставници нису имали толико осећања и расуђивања. Нехат је на пр. кад наставник у П. 2 12 маја ове године задаје задатак, а сам не мисли шта задаје. Тада је задат задатак: У тупоуглом троуглу је < А = 128°; други < В износи 'ј 1а од < А; колики је < В и <* С? Тај је задатак немогућ. То је у осталом и сам наставник израдио на једној дечјој вежбанци, само се чувао да обележи немогућност! За још већу је осуду пак што поједини наставници не знају наставни програм, па услед тога наваљују на ученике више тежине него је за подношење. Тако на пр. наставник у Ш 4 и Ш 5 радо да.је тешке задатке, међу којима има их доста из уџбеника за V разред; у IV разреду тражи се подизање на куб и извлачење кубног корена из одређених бројева, а наставнику у 1У 2 разр. мало је то него тражи и подизање полинома на куб; а наставник у VIII разр. ради с реципросним једначинама, што је прописано за реалке, а не за гимназије. А и од тога теже је што раде два наставника: онај што је предавао у V, и разр. и други који Је радио у П 2 VI, VII и VIII. Први наставник задавао је по три задатка али такве да их ни нпјбоља ученица није могла израдити за час од 45 минута, од чега треба одбити време потребно за исписивање и објашњавање задатка (ако га је уопште и хтео давати). Други је наставник отишао још даље. Он је задавао за један час по четири за А атка, који су гакви да их ни одличне ученице не могу лепо решити за 45 минуте, те зато није чудо што су осредње ученице једва стизале да израде по један задатак. А какве су биле последице, може се судити тек кад се види како је наставник оцењивао задатке: један израђен задатак доносио је оцену слаб (2), па кад и два од тих тако тешких задатака буду непотпуно решени, ученица је тако исто награђивана оценом „слаб". II кад се зна за овакав рад из Математике, биће јасни појавн на испиту зрелости из тог предмета, о којима ће битн речи даље у одељку V, („Испит зрелости") као и онај општи суд о настави из Математике, створен код ученица оба завода, који ,је тако лепо из-