Просветни гласник

562

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСННК

ражен у једном писменом зад^тку с нижег течајног испита, да не могу пропустити а да му не наведем први одељак. „Мида и драга Нато", пише ученица IV разр. својој другарици. „Дође жељени час да се „раепустимо за маду матуру. Распустнсмо се 23. ов. м„ а у понедељак „25-ог дођосмо по сведоџбе. Кад смо дошде у понедељак у шкоду, „свака је очекивада са зебњом у срцу, да добије сведоџбу, да зна да „л.и је пала иди начисто предази. Не знам како, ади нека ученица „дође па рече: како је чуда да ће Госпођица, што предаје математику, „више од петнаест оборити. Настаде препирка, коју ће оборити и „коју неће, па богле израчунаше вшне од петнаест. Ево и Г-ђице „Станке (наша кдасна) где носи сведочанства. Уђосмо у разред. Поче „прозивање од посдедње. Свака отвара сведочанство са страхом па „по нека тек викне: .Квала Богу, дада ми је Госпођица из математике „три!" Сидазе с катедре и једна по једна виче: „И мени је дада, н „мени !" Ево једна сидази са жадосним дицем, сигурно има коју сдабу. „0 Боже, кад ће доћи на мене ред! Еад би ти бида овде, па да „метнеш руку на моје срце, тад би осетида како страшно дупа, као „да хоће да искочи. Прозва ме Госиођица. Кодена ми кдецају, а срце „све јаче дупа, када примих сведочанство. Хвада мидом Богу, немам „тројака но само из математике!" (Извештај. сгр. 35 и 36). Овој безаздено казаној истини не треба ништа додавати, не треба је нимадо више објашњавати; она је и сувише јасна, да бијој требадо давати комеитара, и као придог за наставу и њено извођење додази у категорију докумената првог реда, кад се већ знају горе издожени подаци. Док, су се нак показаним постунцима неких наставника Математике преоптерећиваде ученице и према њима показивадо нерасуђивања и неразумевања наставничке дужности, на другој страни постоје трагови од рада наставника, којим су ови убијади свој угдед и понижавади се пред својим ученицама. 11 то оиет помоћу писмених задатака. Реч је о оном писменом задатку из Немачког језика у VIII разреду. То је посдедњи задатак дат у VIII разреду. Кад .је пак дат, не види се ни из учепичких књижица (нигде није датиран) нити пак из Дневника наставничког рада. Ади кодико сам могао изнаћи, датира из времена посде прве моје жеље изјављене да ми се приберу шкодски писмени задаци из свих разреда. Тема је: да се осам реченица из директног говора пренесу у индиректни. На први погдед изгдеда као и сваки други задатак. Ади кад се иажљивије размотри, падају у очи појединости. Тако нада у очи да су га све ученице израдиде подједнако, како оне што су из тог предмети с муком извдачиде оцену „добар", тако и друге, које су несумњиво од.1ичне. Даље, код свих погрешке су апсодутно исте- и то нигде у конструкцији реченица него у правопису. Задатак пак једне ученице, која немачким језиком вдада као и српским, јер јој је први матерњи језик, а и иначе је оддична, нарочито је интересантан. Ту се види борба између инстинкта, да не греши и у тако простим стварима, и између потребе да погреши, зато је на два места одступида од својих другарица те је написада иравидно, а на другим местима погрешида .је Овај овакав задатак могао је иостати само по диктату наставникову и никако друкчије.