Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПНС

563

Нехат, неразумевање дужности и неупутност у поступцима наставника оставшш су трага код ученика, који се види на писменим задацима. Они су прљави и неуредни, и та неуредност је све већа у кодико је вииш разред. Књижице на којима су рађени звдаци, непријатног су изгледа, пиеање .је махом шкрабање, и врло је редак задатак на коме има датума кад је рађен и ученичког потписа, тако да. ако је пропуштено написати име на корицама, и не зна се чији је. Зато кад се зна да женска деца више пажње покдањају чистоти него мушка, и кад се види кодико пажње поклањају ученице ових завода својим хаљинама последњег кроја и чешљању косе по последњој коди, па се то упореди с јадним изгледом и домаћих и школских задатака, човек се мора изненадити. Али је то само док се не упознају узроци. Да не буде те неуредносги, требало је уиутити наставнике да врше законом проиисане дужности и стално их контролисаги. То је имала учинити управа школска. Она пак не само што то није спречавала, него је својим нехатом ишла на руку. То се види на свима странама па и по једном ставу у овогодишњем штампаном Извешта.ју. Таио се вели: „На једној наставничкој конФеренцији говорило се о томе да ли је боље или не да се на писменим задацима дају оцене и да се заводе у каталог и да утичу на оцену предметну" (Извештај, стр. 21). Колико сам пак, могао испитати и утврдити, ова је конФеренција апокриФна. Сем тога разматрањем задатака и каталога нашао сам да је било наставника који су једном слабом оценом из задатака ништили по две или по три друге добре, на и врло добру оцену из усмених одговора, као што је бидо и таквих, који су из предмета, за које нису предвнђени писмеии задаци, без знања и одобрења школске уираве, задавали задатке, оцењивали их, и оцене уносили у каталоге као једину оцену. На пр. тако је било с Философском пропедевтиком у VII и у VIII разреду. II кад је тако, нашто конФеренција, где Је њена одлука п ко је о њој водио рачунаР! 3. Настава из вештина и из женс^ог р а да. Каква је била настава из вештина и из женског рада н како је иавођена, нисам могао констатовати, јер кад сам приступио разматрању рада у овим двама заводима, ученице су већ биле распуштене, а наставници и управа школска нису се постарали да приреде издожбу ученичких радова из писања, цртања и женског рада. Само наставник који је радио у випшм разредииа, приликом једног кратког одмора од испита, показао ми је једну гомилу ученичких радова рађених писаљком и кредом. Заузет другим пречим посдовима те радове нисам имао кад прегдедати. Кад сам нак запитао зашто се из вештина и из женског рада не нрирађују издожбе као што се то ради и у другим заводима, одговорено ми је: „Јер и кад се приреде не додази публика!" Нимало оправдан разлог. Наставници треба да предано раде, са удоженим трудом добиће добрих радова од ученика, од ових треба приредити издожбе. и кад на изложбама буде добрих радова, биће и посетилаца, као што их има и на изложбама других завода. Лепа из-