Просветни гласник

564

НРООВЕТНЕ ГЛАСННК

ложба јесте успех у првом реду наставника, и они треба да се постарају да је буде. А у женскиж шкодаиа нарочито треба да их буде, јер тамо треба и да се има успеха у настави вештина, и ако га тамо нема, где ће га и имати? Колико су се пак наставници имали постарати за то, толико .је била дужна и школска управа. Али се ова није постарала. II Адлинистративки рад у В. Ж. Жколи и у Ж. Гшшазији I. Разредне старешиие, разредна ветха и наставниад^и савет, Шкоде постоје да се у њима учи и научи, а наставннци да ученике уче и науче. Да пак наставници постигну успех, од њих се тражи не само да сваки посебице ради предано и савесно пего и да свн укупно изналазе начине, како да школа најбоље одговори својој намени. Дакле, потребан је договоран рад свих наставника и узајамно подешавање законом и правилима прописанога према деци. И најбољи рад појединаца без договора Не доноси праве користи, а још најмање у заводима као што су В. Ж. Школа и Ж. Гимназија, стављени.ма под исту управу и где раде 56 наставника, најразноликијих и Формалних и стварних квалиФикација, у 25 одељења. Ту је преко потребан договоран рад и договори су морали бити што чешћи. Али њега овде нпје било. Њега није било чак ни у онпм најужим границама, које је нагласио Закон о средњим школама. А већ о властитој иницијативи и наставника и школске управе да се састају и да на састанцима претресају питања која нарочито интересују ова два завода, да потраже начина како да се унаиреди настава у њима, да се доведе у ред не само што прелази колосек него и што боде очи својом ненормалношћу, па да се о томе извести виша власт и од ове добије санкција одлукама, којима се иде на корист школе и да би ова испунила иостављени јој задатак — нема ни помена. Наставник у средњој школи није лице које ће једног дана доћи на час да изговори лекцију и да другога дана испита ученике и да им да оцену. Где се тако ради, греши се. Наставниково интересовање за ученике није ограничено само на његов час; оно мора бити пространијих размера. Наставник је дужан да прати све појаве од општег ннтереса, да о њима размишља, да о њима дискутује с осталим наставницима, и да се у већима, на основу оиажања и мишљења свих појединаца, доносе оддуке, којима ће се учинити на стварно добро ученика, за њихов умни, морални и физички развој. Зато пак што наставник у средњој школи не ради само у једном разреду него у вигае разреда и одељења, међутим потребно је да по неко сваком посебном разреду поклони више пажње него другима, закон је предвидео разредне старешине, који своме разреду поклањају нарочите бриге „воде бригу о свеколиком умном, физичком и моралном образовању ученика у повереном им разреду* (чл. 82 Закона о средњ. школама). Као потребног, Закон је предвидео разредног старешину. Он је старалац својих ученика и њихова прва власт, и зато кад дужност врши како треба, врло је користан Фактор. Кад врши дужност како