Просветни гласник

570

ПРОСВЕТНП ГЛАСННК

потпуно задовољава школске потребе, али док празне одаје ннсу добиле потребног намештаја, имала су се деда доста намучити. Тада се чак десила једна ствар, преко које не могу прећи ћутке. Ја је истичем, да се не би више поновила. — За те нове учионице није се имало довољно клупа за деду, а за неке ни.је их било никако, шкодска управа, међутим, хтела је да се ради. II тада се поступило као по турским медресама, само с мање човекољубивости према деци. Јер док у турским медресама, одрасли мушкарци слушају наставу седећи на застртом поду, мале ученице морале су више од месец дана слушати наставу седећи на незастртом иоду и пишући на коленима! Овакав рад школске управе с децом само јаче идуструје ведики нехат, који је тамо владао и иначе, те се и није чудити овом догађају, али је за чуђење што се против тога није бунио ни шкодски декар, који је добро знао које је доба године бидо, и колико је нежан организам женске деце, и нарочито у Београду, и како је штетно правити овакве експерпченте! Одмах посде тих одељења по удобности додазе учионице у гдавној згради. Ади је разлика између првих и других врдо велика. Јер док учионице у ирвој згради имају и простора и угодне светдости и доброг загревања и одднчне вентидације, оне у гдавној згради немају ни простора, ни светдости, ни загревања. Учионице су тескобне за онодики број ученида, и како су испуњене кдупама, зими, кад се собе загревају, деца која су бднже пећи, изложена су правнм мукама, које доводе и до здих посдедица. Док су пак та деца издожена сувише јакој топлотн, она што седе поред прозора осуђена су на зиму, која допире кроз рабатне прозоре. Сем тога, највећи део ових учионица нема нп патоса ни таванице како треба. Патос .је по гдегде толико проваљен, да кроза њ пропада нога и труо већ угиба се под ногама на другом месту, а таваница, начињена од дасака, зими испушта топдоту потребну на загревање собе, а дети из себе сеје ирашину. Такве су и учионице у оним двема приватним кућама, под најам узетима за потребе шкоде, и од свега је најгоре што су веома тескобне, те се због тога мора правити внше одељења него што би их бидо, да су учионице простране, што опет тражи већи број наставника. Најгоре је пак с оним двама одељењима смештенима у ирквену зграду до Вазнесенске цркве, где је у ириземљу смештен винарски подрум, да својим испаравањем поквари и оно мадо ваздуха што га деца имају у учионицама. У интересу дечјег здравља та се одељења не смеју више употребљавати, и ако се нема другог дека, боље је и смањити број ученица, него више издагати децу очигдедној пропасти. У таквим ћумезима не може бити ни физичког ни умног разивијања. Ово рђаво стање зграда штетно је за здравље и ученика и наставника, јер ни посдедњима није дако за време одмора између часоеа претрчавати из једне зграде у другу и у зимње и мочарно време издагати се тешкоћама. Разбивеност пак зграда има нарочитих рђавих посдедица по наставу и администрацију шкодску. Бо наставу је од штете што се губи једноликост у раду, што отежава и сувише надзор над радом наставника и што се усдед ндења наставника с једног часа у једној згради на други у другој скраћу.је време одређено за рад на часу, јер често, и ири најбољој вољи, није могуће све потребно средити на једној страни и одмах похитати на другу.

%