Просветни гласник

574

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

пак наређивао нм шта да раде и друкчије него су мислиди сваки за се. И резултат таквог рада јеете: ко је био навикао и осећао је да треба да ради, радио ,је и постигао индивидуалног успеха; ко пак није мислио да треба боље радити — а већ није имало кога да га упућује и наређује му — радио је како је хтео. Отуда је наступио немар, који је све више јачао док се није извргао у систем, па како је овај кудикамо лакши него многоструки раднаумном, моралномиФизичком образовању ученица, то је он лакше врбовао присталица за се, и опасноет је, ако овако потраје дуже, да сви не подлегну том утицају. 0 неким појавима што потичу из тог система било је речи горе, а овде је згодно навести још неке. У ту категорију спадају: изостајање наставника од часова и бављење радом који се изводи на штету онога у школи а све под видом бављења јавним пословима. Изоста.јања било је у великој мери. Кад то наглашавам, не мислим на дуже изостајање од дужности, ко.је се правда преким иотребама и тешким приликама, о којима је и школска управа говорила у овогодишњем штампаном Извештају на стр. 21—22, већ на ситна изостајања са појединих часова и за један или два дана. Та су наставничка изостајања најнезгоднија за школу и о њима је управа знала, али их није регистровала, те се тачно не зна колико их је било, а да их је било у великом броју, види се по Дневницима рада и по самом констатовању унраво која вели да су се наставничка одсустовања у Фебруару за један дан пела на 13, а с одсутним наставничким особљем из одељења у Савамали и на 18! Додали се пактоме: да многи од часова незабележених у Дневнику рада нмају и такав узрок и да се дешавало да наставник упути ученицу из старијих разреда на час у нижим разредима да пази на ред а он се за то време бави другим пословима у школској згради или је и изван ње, несумњиво је да "ће број наставничких изостанака бити знатно већи него што се види из Извештаја школске управе. II шдетне последице од тога морале су се осетити и у настави и у реду у школи: програм наставни није могао бити обрађен; нема сразмере у часовима предавања и пропитивања; ученице су за цело тромесечје прозване само једанпут, а понегде нису ни прозиване него су им оцене даване из писмених задатака, даваних без знања и одобрења старешине завода; ред у школи није се одржавао, и ученице, поводећи се за примером старијих, с највећом лакоћом одсустоваде су с часова знајући да их за то неће постићн казна. Други појав нао ми је у очи при испитима. То је приватно поучавање ученица, које ће полагати испит пред разредним већем, у коме ће бити члан и решавати наставник који их је поучавао. Да ли се тај посао врши без знања и одобрења старешине завода, није ми познато, али се види јасно да се такав посао не сматра за. грех, само ако се нађе који други наставник ко.ји ће испитивати ученицу, а прави осгане присутан на пспиту, да контролише испитивање и да суделује при давању оцене ученици. Том приликом пало ми је у очи да ове ученице по оценама на годишњем испиту показују успех бољи него редовне, али тако нијо и тамо где се испит вршп под надзором, и ако и на овај други испит те ученице долазе с истим знањем, с којим су на првом добиле одличне оцене. Најзад има иренебрегавања рада у школи од стране наставника, да би се бавилн „патриотским" и другим јавним пословима. То је