Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

587

7. Све оно што је до сад човек радио и иатио, осећао и мисдио, ■сви његови проналасци, прогреси и идеје само су део историје човека а иоглавито ума његовог. Сва спољња природа и земља нрошле су своје досадање стунње развитка пре него је човек почео појимати природу, а разви.јају се и даље али тако неосетно, неоназно и у великим размадима да те промене човек за целог свог историјског живота није кадар опазити. И васиона и земља биле су у главном оваке исте пре хиљадама година а таке ће бити и иосле хиљада година. Пулс живота васионе бије једанпут у хиљадама година и човек за све време свог историјског живота није кадар угледати ни једну битну тачку процеса васионе и земље. Само се човек данас мења и развија, а од свега његовог највише његов ум. И од свега његовог у историји његове су се идеје највише мењаде, идеје о васиони, земљи и себи. И пошто је за време историјског живота човека до сад целокупна нрирода остала иста, то јест, њене унутрашње и спољне промеие нису могле бити опажене од човека, то промене његових идеја о природи нису биле условљене променом саме природе; није се природа толико мењала да је човек видећи те нромене мењао и своје и^еје о њој. Човек нема ништа друго иред собом него само своје идеје о спољњем свету и о себи. А пошто целу природу нису кадри обухватити ни појмити ни умови једног нараштаја, ни умови једног народа ни једног времена, то су његове идеје мењале се у временима, те имају читаву историју развитка свога, те и природне науке нису ништа друго него само једна Фаза у развитку ума људског. А пошто човек неиа ништа друго но чему би могао оценити живот и развитак природе, него своје сукцесивне идеје о њој, онда се мора признати да је ход ума људског законит и природан и да он у своме развитку подленш извесним природним законима. А погато једни исти закони делују и у васиони и у уму људском, онда и ум људски нролази исте Фазе развитка које и васиона, онда је и сва историја целе природе само један део историје ума људског. По томе су и све људске идеје о свету истините и свака од њих одговара једној епоси развитка васионе; и ио томе би се из историје ума људског и човека у онште могла извести историја васионе, те би према томе онако исто као што је човек са својом цивилизацијом само један део историје природе, могло бити и тако да је сва историја природе само један део историје ума људског, н по томе све природне науке само један део историје човека. 8. Историја добија све више ноља, све се више шири преко свих области људског ума, растећи заједно са човечанством и освајајући