Просветни гласник

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Доиста, чудно ! Још је чудније тврђење да ће ово ученици „учити на памет без довољног разумевања" ! По чему то, кад у ствари овде ученици и немају шта да уче? Они имају само да поново виде и ионове оно што већ знају. А то реФерат није требао да превиди!.... Сви наставници хемије у IV разр. наших средњих школа знају колико је тешко упутити ученике да разликују у суштини нојав хемијског сиајања два или више тела од мешања тела. Много труда и муке стаје навикнути ученике да се у том ногледу тачно изражавају и сваког се часа може опазити да они означавају хемијско снајање („једињење") као „мешање". Вода је н. пр. за њих (у брзоплетим одговорима) тело, које постаје кад се „помешају (место споје) кисеоник и водоник" или „смеса (у место спој) кисеоника и водоника" ; сумпорна киселина је „емеса водоника, сумпора и кисе/>ника" итд. Ако још и наставници узму ту ствар олако, ученик ће трајно остати с погрешнпм појимањем суштине тога цојава. Пример, који се обично у уџбеницима наводи да још првог часа скрене пажњу на разлику те две ствари — а то је демонстровање смесе сумиора п гвожђа и по том споја њиховог — ма колико да је леп и инструктиван, недовољан је да одмах скрене пажњу на оно што је хемијско и што ће од тог тренутка и бити предмет њихове пажње. Знајући то, ми смо одмах, чим смо довели ученике до појма о елементима, иоказали псјаву сиајања елемената и постанак хемијских сиојева, па тек онда указалн на појаву простог мешања, т. ј. на тела, која нису спој већ смеса. Искуство нас је научило да је то елегантнији пут. И но томе се само можемо чудити зашто се у реФерату говори: „И ако је лакше (?) ученика упознати ирво са механичким смешама 1 иа после са хемијскпм једињењима, писац ради обрнуто, говори црво о једињењима, па онда о смешама". — Очевидно, такве замерке су и сувише лако избачене; оне нису ни најмање у стан-у правдати онака тврђења у ре®ерату да иисац није постигао оно што је желео и т. д. Осем тога, ако би се баш и узело да ексиерименат о спајању бакра и кисеоника, који смо ми дали као први експерименат за утврђивање појма о споју, није довољан да представи разлику између споја и смесе, ту је одмах и класични експерименат с гвожђем и сумпором, наведен одмах иза оног првог, те га допуњава, чини целину с ирвим и увећава број Факата, која се затим генералишу. Тим иак експериментом прво се, „упозиају ученици с механичким смесама па носле с хем. једињењима", те и кад не би било првог, сам би он био довољан за оно што се у реФерату мисли да је „лакше". Само, то све доказује да оној замерци није било места Да се докаже да је нисцу „труд пропао" у ре®ерату је замерено што је „гасометар употребљен на стр. 12., а његова конструкција опи1 Морамо и овим путем обраћати нажњу г.г. реФерентима да.је реч з.смеша«, коју они тако радо употребљавају, скована или унакажена реч и да се не налази ни у једном нашем великом речнику. Зашто бежати од речи »смеса«, кад народ ту реч пма? Од »смеса« не може постати у српском језику »смеша®.