Просветни гласник

оцене и прикази

1047

сана тек у одоеку о кисеонику на' страни 15." Међутим реФерат ни у овоме нема ираво. Пре свега на стр. 12. пигде се и не иомиње гасометаџ. На тој је страни само наведен један експерименат (мењање бакра у струји кисеоника), при коме се употребљава кисеоник у већој количини (а ученици су већ упознади кисеоник из воде и из живиног оксида.) И како писац није имао нарочитог цртача, да му изради сдику, на којој би бидо представљено да у једну стаклену цев улази кисеоник из реторте (а реторта је поменута и нацртана још на стр. 10.), то је употребио један туђ клише (згодан иначе за илустрацију експеримента) на коме као еаоредан објекат стоји доиста и гасометар с кисеоником. Међутим, шта то мари? Зацело, не верујемо да ће се наћи иједан ученик, коме из наше слике неће бити јасно да она справа, из које долази кисеоник (а она се ту и не тхомиње), не представља никакво чудовиште већ просто неки апарат из кога истиче кисеоник. Још мање ће бити наставника, који би ири извођењу овог огледа сматрали да им је важније обратити ученицима пажњу не на сам експерименат — промену (оксидацију) бакра — већ на извор, из кога долази кисеоник! Та они могу овај експерименат тако и удесити да гас и не долази из гасометра (као на нашој слнци) већ из реторте, из бомбе или ма каквог другог резервоара. Је ли сад увиђавно колико је тачно да је писцу „труд пропао'"?.. У исту категорију замерака долази и она одмах иза ове: „Еод кисеоника, одмах у почетку, описује се како се кисеоник добија ћз калијум хлората (ми овде задржавамо терминологију из реФерата), о коме ученици ни појма немају". Међутим, ни ову замерку не оправдава апсолутно ништа. Калијски хлорат („калијум хлорат"), који се овде реФератом помиње, није у књизи поменут да би се о њему говорило нешто нарочито што не стоји ни у каквој вези с оним ранијим. Доиста, о овом телу ученици пре ове лекције и „немају појма", Али је несумњиво да то није нишга рђаво. јер они „немају појма" ни о многом чему другом, што би им овако било приказано. Каква појма имају они н. пр. „о црвеном преципитату" или „и.ивином оксиду", који се можда у евима уџбеницима употребљава за један од ирвих експеримената — разлагање тела или добијање кисеоника и т. д,? Имају ли они нојма о магнезији, коју већ ирвог часа употребљавају н. пр.. Нетте1тауг—Вгиппег, ВаспИа или толики други писци оваких уџбеника за показивање основних хемијских поЈава? Хемијски су експерименти баш такве ирироде да се при њима и хоће да обрати пажња на појаве и ствари, које се показују као укривене, које искачу на видик тако рећи изненада, неочекивано и неслућено". Кад поједини писци уцбеника (Лозанић, Нетте1тауг или ма који други), употребе за ирви експерименат живин оксид да на њему покажу разлагање тела, они знају да ту није главно да ученицима представе живин оксид са свим оним, што би се могло о том телу говорити, већ је ту главно да се покаже појава раздагања, појава добијања два елемзнта и т. д. 0 живином оксиду могу ученици ништа и не знати ире тога — као што и не знају — нити они имају шта више о