Просветни гласник

1048

нр00ветни гласник

њему за овај мах да науче до да га вкде. Чак није потребно ни да су га кадгод раније видели. Исхи је случај и с нашим калијским хлоратом ири чему смо ми поступили сасвим методски држеки се начела: иди поступно, иди од ненознатог познатом. Пошто су ученици у неколико већ уиовнали кисеоник, ла упознали чак и неке законе о спајању елемената, износи им се већа количина кисеоника за упознаваље његових других особина. А за тај диљ нросто им се каже: „Да бисмо овај гас боље упознали, потребно нам је имати га у већој количини. Најлакше ћемо добити већу количину кисеоника опет ра&лагањем 1 једног белог тела, што се зове калијски хлорат" (стр. 15 Хемије). По чему сад, иосле свега овога, оваЈ поступак заслужује замерку? Калијски хлорат ће ученици доцније упознати и с друге стране (при проучавању калијских сиојева, стр. 74); овде је он употребљен за то што се из њега најлакше добија кисеоник. Ученици имају само да га виде, као што им се у физици при отпочињању лекције о електрини има да покаже шипка од ебонита без даљег разговора о том телу или као што им се при објашњавању појма о кристалу имају показати ма какви минерали, само ако су у кристалним облицима. Какав, дакле треба још „појам' ( ученицима о овом телу? Зар не показује већ и сама стилизација („разлагањем једног белог тела, што се зове калијски хлорат") даје у том било пуно методичности ? Писац реФерата, очевидно, не може имати разлога за своје тврђеве... Тврђење у реФерату: „0 озону се не мора говорити одмах после кисеоника, много му је боље место после одељка о атомској теорији" извесно је и сувише субјективно, арбитрарно и није као такво требало ни наћи места у реФерату. У уџбенику Мите Петровића, који се и данас употребљава као уџбеник за овај предмет у напшм школама и чију смо вредност ми у предговору истакли, поступљено је исто као и код нас. То је, уосталом, и сасвим прпроДно. Зашто да се о овој врсти кисеоника не помене нешто баш на овом месту, као што смо то ми и учинили? И мора ли то бити да се поступи по мњењу у реФврату ? Свакако, такво реФеровање врло је необично... Оглед којим се доказује ,.да се једна запремина кисеоника и две запремине водоника спајају тако да граде две запремине водене паре - ' налази се у свима бољим и пошунијим уџбеницима хемије. За доказ о томе довољно нам је упутити на стр. 32 уџбеника Нетте1тауг-Вгипег-овог, на стр. 15 уџбеника Е1)е1т§-овог (оба су званично препоручени и одобрени за аустријске и немачке средње школе), на стр. 10 Лозанићеве Хемије за средње школе (у овој је чак и слика као у нашој) и т. д. И по томе никаквог разлога не може имати оио, што се у реФерату тврди: „Бар код одељка о води писцу је било лако да ученицима олакша учење хемије, а да не почиње оним што је за њих тешко. Оглед, којим се доказује да се једна запремина кисеоника и две запремине водоника сиајају тако да граде две запремине

1 Подсећање на већ познате појаве!