Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

1049

водене паре, не само да је врло коипликован, него, уверени смо, није никад извршен у средњим школама". До душе, истина је да наш „одељак о води" започик.е овнм огледом, али је истина и то да се у реФерату превидело да је о води у вњизи било говора и раније и то на неколико места. И онда овај оглед није нешто што не „олакшава учење хемије" нити ће бити „ученипима тежак". Нема сумње, лако је могућно да овај оглед није био до сад извршиван у нашим средњим школама. Само да ли је то разлог да се један тако елегантан оглед, једина синтеза, лепа за демонстровање закона снајања по запреминама, уопште изоставља? Да је тај оглед тако „компликован" (!) да се не може разумети (а. свак зна да је то један релативно арост оглод), не би га и толики други нисци оваких уџбеника наводили. Осем тога, чак и кад на неком месту не би било могућности за извођење тога огледа, не би ни онда било неко зло, јер је он тако нрост и тако прегледно представљен (ту је и слика), да ће га ученици разумети и по самој слици и по опису. Таквих ствари има доста и у другим експерименталним наукама, нити се у елементарној настави свака истина документује експериментом. Овде би то могло бити у толико пре, што ово није први ни једини експерименат, већ је пре њега било толико других. Осем тога, овај оглед је овде наведен не само због тога да се започне одељак о води већ и да (заједно с оним о хлорводонику) послужи за извођење Геј-Лисаковог закона. 0 води с минералошког гледишта започиње се уцраво на стр. 25... И две-три друге ствари у реФерату такође су нетачне и неоправдане. Тако реФерат проглашава да је ,,ногрешно речено на стр. 3 овог уџбеника да је глина аморфан минерал, јер глина уоиште није минерал". За нас је заиста неразумљиво како је овака погрешка референата могла бити проглашена за погрешку аишчеву! И ми и цео свет до сад смо сматрали да је глина минерал, а сад се овде тврди да она то није! Међутим у сваком и мањем и већем уџбенику минералогије глина (Тћоп) се наводи не само као минерал већ често и као представник целе једне груце (Тћопдгирре) минерала. Зашто су ово реФеренти овако написали, ми и данас не знамо. Било би неуљудно бедити их да ово нису знали, као што је опет немогућно мислити да су они хтели знати за глину само као за стену!.... У реферату се тврдн да ,,са свим погрешно писац сматра киселине као хидроксилна једињења и на рачун тога застарелог схватања, које је у оеталом са свим одбачено (курзив је наш), за халогеноводоничне киселине каже. да се изузетно називају киселинама и да је њихова сличкт^т са правим киселинама само у томе, што им метали заступају водоник". Овако категорично проглашавање за погрешку једног тврђења, које смо ми унели, побуђује нас да само ово кажемо. Доиста се у нашем уџбенику киселине (као и базе) сматрају као хидроксилни спојеви и каже : „такви хидрати (с киселим укусом и т. д.) називају се киселине. У киселина је дакле хидроксил снојен за металоидне атоме" (стр. 42), као и на још једном месту: „Као у сумпорној киселини тако се и у друсим сличним хидратима налазе ио једна или више